Solarno hlađenje: Budućnost klimatizacije?

12.06.2013. | Design Build Source

Solarni sistemi hlađenja mogu biti budućnost klimatizacije u svetu, uglavnom zbog toga jer alternativne solarne klimatizacione tehnologije omogućavaju velike uštede energije i smanjenje emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Tehnologija može pretvoriti sunčevu toplotu u korisnu klimatizaciju putem procesa hlađenja na termo pogon koji generiše hladnu vodu preko solarnih kolektora i apsorpcione rashladne mašine ili „čilera“ koji je sposoban za pretvaranje toplog vazduha u hladan. Na kraju se hladni vazduh raspoređuje širom objekta putem suvog hladnog vazduha ili mehanizma hladne vode.

Autralijski institut za hlađenje, klimatizaciju i grejanje (AIRAH - Australian Institute of Refrigeration, Air Conditioning and Heating) je nedavno pokrenuo Specijalnu tehničku grupu za solarno hlađenje (Solar Cooling Special Technical Group -  STG) u cilju prikupljanja tima profesionalaca i stručnjaka iz oblasti koji mogu da istražuju i savetuju institut o ovim pitanjima, uključujući i davanje regulatornih saveta.

Izvršni direktor AIRAH-a, Fil Vilkinson (Phil Wilkinson) kaže da je cilj stvaranja ove nove grupe davanje podrške i ohrabrivanje primene solarnih rashladnih sistema, kao i pružanje informacije za one koji rade u industriji solarnog hlađenja.

„Kako sunce bije dole i klima uređaji su upaljeni, šta bi moglo biti logičnije od solarnog hlađenja? I sa entuzijazmom za rešavanje problema snabdevanja električne energije u Australiji, solarno hlađenje bi moglo da bude jedan od odgovora industrije na smanjenje emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i troškova infrastrukture za elektrifikaicju“, rekao je Vilkinson.

AIRAH takođe radi na priznavanju poslovnih profila za inženjere koji rade u sektoru klimatizacije, grejanja i hlađenja, kao i da „inženjeri za hlađenje“ budu priznati kao samostalno zanimanje od strane Australijskog zavoda za statistiku.

„Karijerni model definiše nazvie poslova, uloge, zadatke i zahteve za stručnošću mašinskih inženjera koji rade u uslužnom sektoru građevinarstva“, kaže Vilkinson. „Razvoj modela karijere jeste deo procesa za pomoć u identifikaciji propusta u strčnosti u KGH sektoru u Australiji.“

Većina urbanih područja u Australiji se nalazi u suptropskim i umerenim regionima sa toplim letima i blagim zimama. Ovi vremenski uslovi su savršeno pogodni za solarne sistem za hlađenje i nude veliku mogućnost za smanjenje emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, pomažuću u borbi protiv klimatskih promena.

Osim toga, u toplim sezonama, maksimalna potražnja za hlađenjem prostora se poklapa sa maksimalnim solarnim zračenjem, što znači da je najveća potreba za hlađenjem kada je resurs koji se koristi za hlađenje najviše u izobilju.

Tehnologija se uvodi u mnogim komercijalnim objektima širom sveta, uglavnom u Evropi. Trenutno oko 10 odsto projekta koristi ovu tehnologiju u Australiji. Na primer, Bolnica Echuca u Viktoriji (fotografija iznad) je postavila solarni sistem za hlađenje koji štedi 60.000 dolara godišnje u energetskim troškovima i smanjuje emisije gasova koji izazvaju efekat staklene bašte za 1.400 tona.

Međutim, solarno hlađenje je još uvek tehnologija u razvoju sa mnogo varijanti, što je dovelo do toga da AIRAH prizna da istraživači tek trebaju da pronađu univerzalni pristup.

Iz tog i drugih razloga, AIRAH je rekao: „Postoji potreba za podizanje profila solarnog hlađenja u Australiji, pronalaženje rešenja za posebne klimatske uslove i usavršavanje veština lokalnih industrija kako bi se doveo do potrebnog nivoa za razvoj i implementaciju efikasnih rešenja. Specijalna tehnička grupa je upravo osnovana da bi se ovi ciljevi postigli.“

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...