Kritičari vetroelektrana se uvek vraćaju na istu žalbu: Šta se dešava kada nema vetra? Novi dizajn vetroelektrane istraživača sa MIT-a su konačno ponudili rešenje ovog rebusa obnovljive energije. Inženjeri su zamislili vetroturbinu na moru usidrenu šupljom betonskom sferom koja može pretvoriti morsku vodu u struju. Turbina će omogućiti skladištenje viška energije za vreme kada nema vetra.
Vetroelektrane bi koristile masivne betonske sfere (zamislite prečnik kupole na Hramu Sv. Save) koje bi ankerisale plutajuće vetrenjače na dno okeana. Kada je vetrovito i kada trubine proizvode više energije nego što je potrebno, deo energije može biti preusmereno na pumpu koja bi uklonila vodu iz šuplje sfere. Zatim, kada dođe vreme kada energija proizvedena od strane turbine nije dovoljno, vodi će biti dozvoljeno da teče nazad u sferu kroz turbine povezane sa generatorom, a dobijena električna energija će biti poslata nazad na obalu.
Jedna od tih sfera od 25 metara smeštena na dubini od 400 metara bi mogla da sačuva do šest megavat-sati energije, izračunali su istraživači sa MIT-a. To znači da bi hiljadu takvih sfera moglo da pruži onoliko energije koliko i nuklearna elektrana pruža za nekoliko sati, što je sasvim dovoljno da ih učini pouzdanim izvorom energije.
Prema istraživačima, trik je da se pronađe prava debljina zida koja može da izdrži hidrostatički pritisak, a da istovremeno pruži dovoljnu balast masu - ovo će zavisiti od snage betona koji se koristi. Beton može da uključi značajne količine letećeg pepela iz elektrana na ugalj, a sfere mogu poslužiti i kao veštački koralni grebeni.
Oglas
