Kuća koja hoda

04.09.2012. | N55

Kuća koja hoda (Walking House) jeste modularni stambeni sistem koji omogućava ljudima da žive miran nomadski život, krećući se polako kroz prirodu ili grad sa minimalnim uticajem na životnu sredinu. On sakuplja energiju iz svog okruženja korišćenjem solarnih ćelija i malih vetrenjača. Postoji i sistem za prikupljanje kišnice i sistem za solarnu zagrejanu toplu vodu.

Mala plastenik jedinica se može dodati na osnovni modul za stanovanje, kako bi obezbedio značajan deo hrane koji je potreban stanovnicima. Toaletni sistem za kompostiranje omogućava da kanalizacija proizvedena od strane stanara bude pravilno odložena. Mala peć na drva može biti dodata da obezbedi CO2 neutralno grejanje.

Kuća koja hoda može da formira različite veličine zajednica ili Sela koje hodaju (Walking Villages) kada se spoje više jedinica u grupu. Kuća koja hoda nije zavisna od postojeće infrastrukture kao što su putevi, već može da se kreće po svim vrstama terena.

Konstrukcija:

Svaka jedinica je opremljena sa osnovnim sistemima za održavanje svakodnevnog života za maksimalno četiri osobe. Ali ona se lako može prilagoditi za veće porodične strukture. Nameštaj je sastavni deo strukture. Modul može biti izgrađen od brojnih materijala. Zasnovana je na okviru koji je napravljen od čelika, aluminijuma ili drveta, a može da bude pokrivena sa čelikom, aluminijumom, drvetom ili čak i sa poluprozirnim tekstilom. Prozori su napravljeni od polikarbonata. Izolacija može biti bilo šta, od tankih ploča polietilena do vune.

Zadnja strana modula se otvara tako da formira stepenište koje funkcioniše kao ulaz. Svaka noga funkcioniše kao autonomna jedinica sa sopstvenim akumulatorima i linearnim aktuatorima. Koncept je takav da šest nogu (nalik pauku) mogu biti montirane na bilo koju strukturu i zahvaljujući njima ona može da prohoda. Pri hodanju ti noge su uvek na terenu kako bi pružile neophodnu stabilnost konstrukciji.

Struktura treba da se kreće sporim tempom sličan pešačkoj brzini ljudskog tela. Uobičajena činjenica je da hodanje često pomaže ljudima da koncentrišu svoje misli i stvara mentalno stanje koje nameće mobilnost uma. Kuća koja hoda je konstruisana tako da se kreće brzinom sličnom ljudskom brzinom upravo iz tog razloga.

Dodavanjem nekoliko modula sistem može da obezbedi dom koji se prilagođava socijalnim potrebama života za jednu osobu, porodicu, kolektiv ili čak i u Selo koje hoda. Na ovaj način Kuća koja hoda se prilagođava ljudima umesto da se ljudi prilagođavaju kući.

Poreklo:

Kuća koja hoda je rezultat specifičnog projekta koji je inicirao Vajsing Arts Centar iz Kembridžšajera (Wysing Arts Centre, Cambridgeshire). Nevladina organizacija za promociju umetnosti N55 iz Danske je zamoljena od strane Vajsing Arts Centra da učestvuje u projektu tako što će sarađivati sa grupom putnika u okolini Kembridža, gde tradicionalno postoji velika populacija putnika koji žive u simbiozi sa naseljenicima, izdržavajući se radeći kao sezonski radnici na poljima.

Nakon prvog sastanka sa jednom od grupa, bilo je jasno da tradicionalna nomadska kultura brzo nestaje, i da se Romski narod brzo nastanjuje i živi kao marginalna grupa sa svim problemima koji dolaze sa ovakvom situacijom. Ono što je iz toga proisteklo podseća na brutalizovanu kulturu koja se bori da opstane u neprijateljskom okruženju postajući i sama neprijateljska.

Tako da je grupa N55 odlučila da vidi da li je moguće jednostavno zadržati distancu prema trenutnoj situaciji, imati na umu prednosti nomadske kulture i pokušati sugerisati nove načine koji će omogućiti nomadski život u simbiozi sa okolinom. Ovo je u stvari pitanje razlika u estetici između nomadske kulture i kulture naseljenika. Njihova radna teorija jeste bila da uvođenjem dizajna koji je ujedno inspirisan tradicionalnom nomadskom kulturom i savremenim rešenjima, neke od ovih razlika mogu biti lakše prevaziđene.

 

Tradicinalni romski vagoni sa konjima iz 18. veka su veoma rafinirani sistemi življenja u skučenim prostorima. Ovi vagoni su pokriveni tekstilom ili drvetom - oba materija omogućavaju prostoru da diše tako što uklanjaju vlagu koju proizvode ljudi koji žive unutra. Unutrašnji zidovi su često prekriveni vunom koja služi kao izolacija. Nameštaj je projektovan tako da zauzima što manje mesta moguće. Grupa N55 je koristila ovu tradiciju da insipiriše novi dizajn koji koristi neke od tehnoloških prednosti savremenog društva.

Vlasništvo nad zemljištom i Kućom koja hoda:

Uobičajno shvatanje jeste da je vlasništvo nad zemljištem prihvatljivo. Većina društva karakteriše konvekcija vlasništva. Ali, ako tvrdimo vlasništvo nad zemljom, mi takođe kažemo da imamo više prava na delove površine Zemlje od drugih ljudi. Mi znamo da osobe treba tretirati kao osobe sa svim pravima koje ima pripadaju. Ako kažemo evo osobe koja ima prava, ali ta osoba nema prava da ostane na nekoj površini zemlje, to nema smisla.

Ako neko ne prihvata da ljudi imaju pravo da ostanu na nekoj površini zemlje, nema smisla govoriti o pravima uopšte. Ne ide ako pokušamo da branimo vlasništvo nad zemljištem korišćenjem jezika na racionalni način. Jedini način definisanja ovog vlasništva je upotrebom sile i moći. Nijedna osoba nema više prava na zemljište od druge osobe, ali koncentracije moći koriste silu da održe iluziju vlasništva zemljišta.

Nesporazuma da ljudi imaju pravo na vlasništvom nad zemljištem dovodi do situacije gde ne postoji tolerancija za različitim načinima života, i u ekstremnim situacijama to dovodi do sukoba i ratova. Koncentracije moći ogranićavaju pristup osoba nekom zemljištu korišćenjem sile pojma vlasništva, između ostalog. Kuća koja hoda ne zahteva stalo korišćenje zemljišta i samim tim dovodi u pitanje koncept vlasništva nad zemljom i sugeriše da svo zemljište bude dostupno svim licima.

Društvo može da upravlja pravima na korišćenje zemljišta za različite oblike proizvodnje hrane, na primer, ali vlasništvo nad zemljištem bi trebalo biti ukinuto. Grupa N55 dalje sugeriše da Kuće koje hodaju treba biti vlasništvo svih ljudi i da ih koriste lica koje žele da žive u njima.

Dodaci:

Kuća koja hoda može lako biti opremljena specijalizovanim modulima za razne oblike proizvodnje tipa plastenika, malih fabrika i sl. Kuća koja hoda ili Selo koje hoda bi moglo da obezbedi sredstva za život stanovnicima koje žele da žive na taj način dok se kreću kroz predele i gradove. Na primer Selo koje hoda može biti specijalizovano za proizvodnju hrane ili uz pomoć specijalnih modula za uzgoj ribe, voća i povrća i sl, i na taj način mogu biti korisni delovi zajednice.

Tehničke specifikacije:

 

Osnovni modul:

Visina: 3,5 metara
Širina: 3,5 metara
Dužina: 3,72 metara
Težina: 1.200 kilograma
Maksimalna brzina: 60 metara na čas

Lista komponenti:
Obloga i ram od metala, drveta ili iverice
Noge napravljene od čelika i mehaničkih komponenti
Dvanaest lineranih aktuatora
Solarni paneli
Mini vetrenjače
Ploče od polikarbonata
Unutrašnja oprema

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...