Srbija ne može da se pohvali kvalitetom svoje putne mreže. Od ukupno više od 40.000 kilometara puteva svih kategorija, nijedna deonica, osim novih delova Koridora 10, ne zaslužuje najvišu ocenu, niti ispunjava standarde, koji se primenjuju, primera radi, u susednoj Hrvatskoj.
"Koliko para toliko i muzike", brane se putari, ali razloge treba tražiti i u nekvalitetno izvedenim radovima, lošim materijalima ili neredovnom održavanju. Još ako nadzor "progleda kroz prste", izvođači imaju dodatnu zaradu i to sa manje ugrađenog asfalta. Naravno, na štetu investitora, koja može da se meri stotinama hiljada evra.
Ako su ispoštovani svi propisi struke onda ne može da se desi da samo posle godinu-dve novoizgrađena ili obnovljena deonica pokaže nedostatke, a to je u Srbiji najčešća pojava. Prvo pukotine, zatim udarne rupe, kolotrazi od kamiona, koji su i te kako opasni za saobraćaj, proklizavanje zbog lošeg asfalta... Nagib kod većine puteva nije regulisan, pa se na kolovozu javljaju bare, kanali pored drumova su zapušeni, često su prisutni odroni, spojnice su vrlo loše urađene što prouzrokuje neudobnu vožnju i zahteva češću sanaciju.
- Prilikom vađenja "kerna" odnosno uzorka za kontrolu, često se konstatuje da nije ugrađena količina asfalta, koja je predviđena projektom - kaže Goran Rodić iz Privredne komore Srbije. - Prilikom ugradnje dešava se da je asfalt pregrejan, što daje loš kvalitet, asfalt gubi elastičnost i brzo puca i tu je reč o nekvalitetnom izvođenju radova. Ako hoćemo pravi auto-put, onda se uradi donji sloj, preko toga duploarmirana betonska ploča, pa se onda ugrađuje asfalt, sa završnim slojem sa eruptivnim agregatom i to se zove trajni asfalt. Uz redovno održavanje, može da traje i decenijama. Čak se na delovima gde dolazi do pojave leda ugrađuju grejači, koji obezbeđuju sigurno vožnju. Takvi auto-putevi zahtevaju višu cenu za 30 do 40 odsto, ali izvođenje se poverava proverenim licenciranim firmama i obavlja se oštar nadzor. Mi na našim putevima ne stavljamo duploarmiranu ploču, ali ako se poštuju sve procedure, uz redovno održavanje, takve saobraćajnice mogu dugo da traju.
Kako kaže Rodić, na izgradnji saobraćajnica angažuju se neretko priučene firme, koje imaju slabu opremu i kadar, a često se dešava da nadzor svoj posao ne uradi do kraja. Putevi su nam, kaže Rodić, u lošem stanju i stalno iziskuju nova ulaganja. Samo u ovom trenutku, tvrdi, potrebno je više od milijardu evra da se dovedu u "ispravno" stanje.
- Kod većine loše izgrađenih puteva pokazalo se da nije ugrađena tačna količina asfalta predviđena projektom - navodi Rodić. - Cena asfalta po kvadratu je 150 do 200 dinara. Dovoljno je da se ne ugradi samo jedan centimetar asfalta na kilometar dužni i ako je širina druma šest metara investitor je oštećen za milion do milion i dvesta hiljada dinara. Propisi dozvoljavaju odstupanje do deset odsto, ali to mora da se prijavi investitoru, da bi se korigovala cena, a ako se ne prijavi i nadzor ne reaguje onda je to zloupotreba odnosno krađa.
Do propadanja kolovoza dolazi i zbog većeg opterećenja puta od projektovanog. Oštećenja na saobraćajnicama mogu da nastanu i zbog ugradnje neodgovarajućih materijala. Ako se ne ugrade kvalitetni materijali i dobro ne uvalja nasip, do potrebne zbijenosti, ako se adekvatno ne uradi podtlo, dolazi, s vremenom, do sleganja i oštećenja kolovozne konstrukcije, kao jednog od najskupljih delova puta.
Povezani tekstovi:
