Od raspada Jugoslavije u promet pušteno tek oko 200 kilometara autoputeva, od čega je veći deo izgrađen pre promena 2000. Ni u stanogradnji se nismo proslavili.
Tokom 2008. izgrađeno je 19.815 stanova, što je skoro tri puta manje nego 1989. Za prošlu godinu zvanični podaci još nisu poznati, a procenjuje se da je izgrađeno najviše 15.000 stanova, što je za svega 4.000 više nego u 1999, godini NATO bombardovanja.
Dok srpska tranzicija najvećim delom počiva na ratom i sankcijama izraubovanoj infrastrukturi iz doba komunizma, Hrvati su svoju građevinsku operativu uposlili do nivoa od sedam odsto učešća u bruto društvenom proizvodu (BDP).
Od raspada SFRJ u Hrvatskoj je u promet pušteno preko 1.400 kilometara autoputeva za čiju je gradnju potrošeno oko 15 milijardi evra. Doduše, Hrvati su do kvalitetne putne mreže došli uz pomoć međunarodnih zajmova, zbog čega danas spadaju u visokozadužene zemlje, ali i naši planovi dobrim delom počivaju na zajmovima.
U Nacionalnom planu izgradnje putne i železničke mreže, koji se može videti na sajtu Ministarstva infrastrukture, piše da ukupan trošak finansiranja projekata u periodu od 2008. do 2011. iznosi oko 2,9 milijardi evra, od čega se na zaduživanje odnosi oko 1,39 milijardi.
Ostatak će, kako je predviđeno, biti finansiran iz budžeta, od prihoda koji se “ostvare privatizacijom NIS-a i Galenike, kao i inicijalnih javnih ponuda akcija Aerodroma ’Nikola Tesla’, Komercijalne banke, EPS-a” i, kako stvari stoje, ponajviše Telekoma Srbija koji su u izjavama ministara već pretvara u asfalt a da tender još nije raspisan.
A pre masovne izgradnje puteva trebalo bi da nas zadesi masovna stambena izgradnja čiji je početak najavljen za mart 2010. Samo u Beogradu gradiće se 20.000 jeftinih stanova, zaposliće se desetine hiljada ljudi u više od 30 privrednih grana, država će subvencionisati stambene kredite i time dati snažnu podršku građevinskoj industriji itd., itd., najavljivali su gromoglasno ministri Oliver Dulić i Milutin Mrkonjić.
Kada smo se uoči pisanja ovog teksta obratili njihovim ministarstvima, elegantno su nas otkačili – Mrkonjićevi su rekli “stanovi su nadležnost Dulića”, a Dulićevi su nam poslali odgovor koji glasi: “Kada je reč o Uredbi o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisane kamate po kreditima za finansiranje stambene izgradnje u 2010. godini, u fazi smo prikupljanja ponuda banaka, a o novim aktivnostima ćemo vrlo brzo informisati javnost.”
U Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje tvrde da projekat “masovne stanogradnje” ne kasni, a tu tvrdnju potkrepljuju činjenicom da su prošlog petka potpisani ugovori sa osam banaka koje će biti uključene u projektno finansiranje jeftine stambene izgradnje. I zaista ugovori su potpisani, ali će izgradnja stanova početi tek krajem jula ili početkom avgusta.
Na pitanje koliko je stanova tokom 2009. izgrađeno državnim, a koliko novcem privatnih investitora, u Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje nisu znali da nam odgovore jer „podaci za prošlu godinu još nisu poznati“. U 2008. izgrađeno je 19.815 stanova, a budući da je zvanična statistika zabeležila pad građevinske aktivnosti za 19,9 odsto, procenjuje se da broj stanova izgrađenih tokom 2009. nije veći od 15.000.
Sa zahtevom koji smo dostavili JP-u “Putevi Srbije” imali smo nešto više sreće. Prema dobijenim podacima za sanaciju i održavanje puteva i saobraćajne signalizacije, kao i za popravku većih strukturnih oštećenja kolovoza na deonicama dužim od 250 metara, tokom prošle godine utrošeno je 19,2 milijarde dinara.
A to je nedovoljno jer, kako tvrde u “Putevima Srbije”, “za optimalno održavanje preko 15.000 kilometara javnih puteva u Srbiji potrebno je barem 200 miliona evra godišnje”. Nakon što smo tri puta ponovili preračunavanje, definitivno smo utvrdili da 19,2 milijarde dinara, po prosečnom kursu od 95 dinara za evro, upravo odgovara sumi od oko 200 miliona evra.
Tragom ovog “lapsusa” mogli bismo da se zapitamo i šta je s parama za održavanje mostova. Prema jednoj ranijoj računici čelnika “Puteva Srbije”, po ugledu na zemlje EU koje u redovno održavanje mostova ulažu oko pet odsto njihove investicione vrednosti, Srbija bi u održavanje svojih mostova godišnje trebalo da uloži 50 miliona evra.
Ako novca ima, a sudeći po “matematici” koja nam je dostavljena za održavanja puteva, ima ga, ili je tu negde, postavlja se pitanje zašto čak četvrtina od 2.830 mostova koje održavaju “Putevi Srbije”, među njima i “Gazela”, spada u kategoriju loših i opasnih.
Višestruko pozitivni efekti ulaganja u infrastrukture mnogo su puta dokazani u praksi. Nažalost, deset godina nakon rušenja Miloševićevog režima, ulaganja u infrastrukturne projekte u Srbiji i dalje su mizerna. Dok su drugi umeli da se dogovore, imali hrabrosti da uzmu kredite i odobre koncesije i strpljenja da sačekaju dok se tuneli prokopaju, mi smo pravili Nacionalni investicioni plan (NIP) kojim se, umesto nacionalnog, zadovoljavaju stranački interesi.
Od bajke o javnim radovima, kojom nas svako malo uspavljuju, preostao je u proseku 30 godina star asfalt po kome se kreću automobili čiji se broj samo u Beogradu godišnje uveća za 10 do 12 hiljada. Sa pet-šest puta manje novih parking mesta.
|
Železnička fantastika Umesto pričama o obnovi voznog parka i mreže pruga koja je u katastrofalnom stanju, srpska se železnica u javnosti pominje po aferama i gubicima. Prema usvojenim planovima, Vlada namerava da u rekonstrukciju i modernizaciju pruga na Koridoru 10 uloži oko 1,7 milijardi evra. Nakon toga će, kako se najavljuje, vozovi od Beograda do Niša, hrvatske ili mađarske granice saobraćati brzinom do 160 kilometara na čas. Dakle, brzina se već zna, a obim i dinamika modernizacije biće utvrđeni u narednih 12 do 18 meseci tokom kojih će, u saradnji sa stručnjacima nemačkih železnica, biti pripremljena projektna dokumentacija. |
Mrkonjić: Sankcije za loše izvođače
Obilazeći radove na Kamidžorskom mostu u Kraljevu, ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić najavio je sankcije za izvođače radove koji ne poštuju rokove. Saobraćaj između Kraljeva i Kragujevca biće uspostavljen, mesecima posle roka, 3. aprila. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, koji je obišao radove, rekao je da izvođače koji kasne sa radovima više neće tolerisati.
Peti put ministar za infrastrukturu obišao je izvođače radova na Kamidžorskom mostu. Umesto presecanja vrpce, očigledno da je i za samog ministra bilo iznenađenje zašto jedna traka mosta nije završena. Zbog kašnjenja, ministar Mrkonjić je naglasio da ubuduće nepoštovanje rokova neće tolerisati.
“Pitanje odgovornosti zaoštravamo do krajnjih granica, nema više komentara, obzirom da naša građevinska operativa dobro radi i zna da radi. Neće ni biti vremena za razgovore što su pomerili rok i nešto nismo uradili. Dakle, biće postavljeno pitanje odgovornosti i smene”, najavio je ministar.
Napomena: tekst je u potpunosti preuzet sa sajta Blic.
