Rastuća popularnost 3D štampača, kao što su Printbot ili Think-o-Matic, svedoče o činjenici da ova vrsta „aditiv proizvodnje“ polako postaje stvarnost udaljavajući se od iluzija naučne fantastike. 3D štampači su već neko vreme prisutni oko nas, i ova tehnologija svakim danom napreduje: od „štampanja“ ukrasnih predmeta do „štampanja“ ljudskih organa za transplatacije. Iako se razvija pomalo u senci drugih tehnologija mnogi prognoziraju da će 3D štampanje u velikoj meri odrediti naše živote i rad u budućnosti. Cena 3D štampača spustila se već i na oko 1.000 dolara, a granice mogućnosti se pomeraju svakim danom.
Uređaji za štampanje su sada dovoljno mali da stanu na sto i oni mogu da naprave razne stvari, kao što su igračke, šahovske figure, modele, ili rezervne kvake. Ali šta ako poželite da napravite nešto malo veće – recimo, kuću?! Onda morate da pozovete Enrika Dinija (Enrico Dini), osnivača kompanije Monolite UK i pronalazača 3D štampača D-Shape „robotskog graditeljskog sistema“.
Štampač D-Shape je potencijalno sposoban da štampa dvospratnu zgradu – kompletno sa stepenicama, pregradnim zidovima, stubovima, kupolama, i šupljinama za instalacije – koristeći samo običan pesak i neorganska veziva. Rezultirajući materijal se ne razlikuje puno od mermera i pokazuje iste fizičke osobine, sa trajnošću koja je visoko superiornija od zidanih konstrukcija i armiranog betona.
Proces gradnje je vrlo sličan onom koji bismo očekivali od jednog ogromnog 3D štampača. Mlaznica se kreće duž unapred programiranog puta, prskajući tečno jedinjenje lepka na korito peska, koje je pomešano sa čvrstim katalizatorom. Adhezivno jedinjenje reaguje sa katalizatorom i sa tim proces očvršćivanja započinje. U međuvremenu, preostali pesak služi da podrži strukturu. Zatim se dodaje još jedan sloj peska i ceo proces započinje iznova. Pošto se štampačom upravlja uz pomoć kompjutera, nije potrebno stručno znanje za njegovo korišćenje. Sve što vam je potrebno jeste datoteka projekta u CAD-u.
Željena struktura se može izgraditi u jednoj radnoj sesiji, počevši od dna ka vrhu. Proces solidifikacije traje 24 časova do završetka, ali kasniji slojevi, od 5 do 10 milimetara se mogu dodati bez odlaganja. Godišnja proizvodnja sadašnjeg modela 3D štampača D-Shape je procenjena na oko 2.500 kvadratnih metara, što je jednako površini od dvanaest dvospratnih objekata. Navodno, procesu izgradnje je potrebna četvrtina vremena izgradnje ekvivalentne strukture sa tradicionalnim sredstvima.
Vremenski jaz se širi u slučaju objekata sa prilagođenim oblicima. Tradicionalno, Portland cement se koristi za postizanje konkavnih ili konveksnih oblika. Ovaj proces je izuzetno dugotrajan, jer često uključuje ručno livenje, zamršene sisteme skela i oplata i druge problematične korake. Štampač D-Shape, nasuprot tome, može da obradi takve oblike jednako brzo kao i obične zidove.
Ovo sve zvuči veoma ohrabrujuće. Međutim, pošto sami pronalazači još nisu uspeli da odštampaju odgovarajuću kuću koristeći svoju mašinu, očekujemo da dokazivanje ove tehnologije može potrajati neko vreme. Ipak, čini se kao da već sada ima mnogo toga da ponudi, posebno onima koji cene kreativnost više od praktičnosti.
