Oplate

Oplata za šalovanje je privremena konstrukcija koja beton drži na mestu prilikom livenja, i održava ga u željenom obliku sve dok beton ne sazri i očvrsne. Oplate mogu imati i funkciju oblikovanja površinskog sloja betona u cilju postizanja željenih estetskih efekata, pa tako mogu biti i izgubljene, tj. jednim delom mogu ostati ugrađene na/u betonu.

Oplate moraju ispunjavati brojne zahteve funkcionalnosti i kriterijume kvaliteta:

Sadržaj 

• moraju biti otporne na udare i habanje;
• prihvatanje i prenos opterećenja svežeg betona moraju biti izvršeni bez većih deformacija;
• površina koja je u kontaktu sa svežim betonom ne sme upijati previše vode iz betona, ali i da se može lako ukloniti, bez posledica po površinski sloj betona;
• materijal oplatne ravni pod uticajem vode ne sme u većoj meri promeniti svoje fizičke osobine i dimenzije;
• oplata bi trebalo da se koristi više puta;
• tehnička rešenja oplate treba da omoguće tačno podešavanje na željeni oblik i dimenzije;
• oplatni sklopovi treba da budu fleksibilni;
• površina betona mora biti popunjena i ravna;
• tehnička rešenja oplate treba da smanje utrošak ljudskog rada, posebno prilikom teških i opasnih operacija kod postavke i skidanja.

Delovi oplate za šalovanje

Oplatne ravni su delovi oplate koji imaju direktan kontakt sa betonom. Izrađuju se od dasaka, drvenih ploča, iverice, medijapana, lesonita, čeličnih limova, armiranih poliestera, azbestnih kalupa i drugih materijala.

Potkonstrukcija je pozicionirana između oplatnih ravni i noseće konstrukcije. Pravi se od drvenih gredica 5x8 ili 10x10cm, čeličnih profila, metalnih roštilja, prefabrikovanih drvenih (punih ili rešetkastih) i metalnih nosača (uglavnom izrađeni od aluminijuma ili gvožđa, rešetkastog ili sandučastog oblika).

Noseća konstrukcija predstavlja spoljašnji deo oplate i takođe može biti od drveta ili metala. Njena uloga je da primi sva opterećenja oplatnih ravni i potkonstrukcije i prenese ih na čvrstu podlogu.

Sredstva povezivanja i regulacije služe za povezivanje oplatnih površina, noseće i potkonstrukcije. Materijal za ovo je uglavnom paljena žica, armatura, ankeri sa navojima i zavrtnjima, namenski pravljena klešta, drveni klinovi...

Vrste oplata

Oplate za šalovanje možemo podeliti prema materijalu, sistemu postavljanja, nameni... Tako možemo razlikovati nekoliko vrsta oplata, i ne zalazeći u svaku od podela posebno, nabrojaćemo ovde one koje se najčešće koriste:

• klasične oplate su one krojene na mestu korišćenja i obično su od drveta;
• prenosne oplate su obično metalne ili u kombinaciji metala i drveta. Koriste se za zidove (oplate zidova) i za ploče (oplatni stolovi);
• složene oplate se koriste za tunele ili zakrivljene konstrukcije;
• inženjerska konstrukcija oplate uglavnom se primenjuje kod većih poduhvata niskogradnje, kao što je izrada brana, pot-pornih zidova i slično;
• samopodižuće oplate se koriste u slučajevima kada se gradi u etapama;
• klizne oplate se kontiunirano pomeraju po visini, uz pomoć hidrauličkih dizalica, kada se betonira prsten po prsten (silosi, veliki šahtovi, betonska jezgra objekata...);
• čelični kalupi na vibro-stolovima takođe spadaju u vrstu oplata a koriste se prilikom izrade prefabrikovanih elemenata za industrijsku gradnju.

Ostale vrste oplata su one za estetsko oblikovanje površine betona, za cevovode, prskani beton na kosturu od armature i rabic pletiva, tekstilne oplate za sanaciju odrona...

Tok rada sa oplatom za šalovanje

Pre montaže oplatnog sistema elementi i sklopovi se sortiraju prema projektu, vrši se pregled i otklanjanje manjih nedostataka i premazivanje oplatnih površi sredstvom protiv prijanjanja betona. Prenos do mesta montaže se vrši ručno ili mašinski, nakon čega se elementi oplatnog sistema sklapaju u celinu. Tokom livenja, prati se ponašanje oplate pri porastu opterećenja, uočavaju se deformacije, procurivanje gela (cementnog mleka), itd.

Oplata mora ostati pod nadzorom sve dok i sam beton ne postigne projektovane mehaničke karakteristike kako bi mogao preuzeti ulogu noseće konstrukcije. Postupak skidanja oplate definiše se u projektu oplate i treba izbegavati svako nasilno delovanje na oplatu. Nakon skidanja oplate pristupa se mehaničkom čišćenju (struganjem, četkanjem, brušenjem) i eventualno pranju vodom pod pritiskom, zatvaranju rupa od prethodne upotrebe, krpljenju slučajnih oštećenja ili čak zameni delova ili kompletne oplatne ploče, premazivanje zaštitnim premazima ili bojama, i na kraju sortiranje i slaganje elemenata i sklopova.

Kontrole i sigurnosne mere

Sigurnosne mere su naročito neophodne u fazi mašinskog transporta, kao i prilikom montaže/demontaže elemenata oplate, posebno onda kade se radovi odvijaju na visinama i dubinama. Posebno treba obratiti pažnju pri montaži i demontaži oplata na fasadi, kada je neophodna puna zaštita (obavezna je primena sigurnosnog pojasa i užeta za vezivanje). Kontrola oplate za šalovanje od montaže do demontaže obuhvata čitav skup zasebnih kontrola:

• kontrola stanja i kvaliteta elemenata i oplatnih sklopova pre transporta i montaže;
• kontrola redosleda montaže elemenata i sklopova;
• kontrola položaja oplate u prostoru;
• kontrola sigurnosti veza elemanta i sklopova;
• kontrola stabilnosti sklopova;
• kontrola deformacija oplate u fazi ugrađivanja betona;
• kontrola roka popuštanja i demontaže oplate (set uzoraka betona na licu mesta i provera prirasta čvrstoće);
• kontrola redosleda demontaže – prema projektu demontaže;
• kontrola stanja elemenata i sklopova nakon upotrebe.