Uz malo štednje računi mogu biti niži za 30 odsto

23.09.2010. | Bojana Stamenković | Blic

Srbija neracionalno troši energiju, i to u svim sektorima potrošnje - industriji, saobraćaju, komunalnim delatnostima, a najveća potrošnja energije je u tzv. zgradarstvu, čak više od 40 odsto. Zbog lošeg projektovanja zgrada najviše energije odlazi na grejanje, a zatim na hlađenje i električne uređaje u domaćinstvu. Ako bi građani primenili neke od mera koje ne zahtevaju velike investicije, uštedeli bismo 30 odsto energije. Sa većim investicijama taj procenat može biti i znatno viši.
 
Dok je u razvijenim zemljama visoka potrošnja električne energije po stanovniku rezultat intenzivnog korišćenja radi proizvodnje, stvaranja novih vrednosti, u Srbiji je to rezultat intenzivnog korišćenja u širokoj potrošnji, a najviše za grejanje kao rezultat niže cene u odnosu na druge energente.

Programom ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, koji je Vlada usvojila 2007. godine, utvrđeni su uslovi, način i dinamika ostvarivanja strategije za sve oblasti energetskog sektora. U delu programa koji se odnosi na energetsku efikasnost predviđeno je osnivanje posebnog fonda za energetsku efikasnost kojim bi se finansirali programi i projekti unapređenja energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje.

Zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Srbije Bojan Kovačić kaže da postojeći pravni okvir nije dovoljno obavezujući za sektore potrošnje energije u pogledu povećanja energetske efikasnosti.

- Zato se priprema zakon o racionalnoj potrošnji energije koji treba da definiše i uredi dugoročne nacionalne programe energetske efikasnosti, nivoe energetske efikasnosti i uspostavljanje minimalnih standarda energetske efikasnosti uređaja, opreme, zgrada i transportnih sredstava - navodi Kovačić.

Ipak, dok građani ne dočekaju da država nešto preduzme, ostaje dosta toga što mogu sami da urade kako bi smanjili potrošnju i gubitke, a samim tim i svoje račune.

Zamenom prozora gubici energije mogu da se smanje i do 50 odsto, a investicija se isplaćuje kroz smanjenu potrošnju za oko tri do pet godina. Oni za koje je to prevelika investicija mogli bi bar da postave gumene (ili aluminijumske) trake ili lajsne koje nisu skupe, a ipak doprinose tome da se gubi manje energije.

Termoizolacija je nešto skuplja, ali se njenim postavljanjem gubici mogu smanjiti i za dve trećine. U zavisnosti od materijala koji se koristi, postižu se uštede od 25 do 65 odsto, a investicija se isplaćuje u periodu od četiri do sedam godina.

Istraživanje Agencije za energetsku efikasnost pokazalo je da ušteda energije oko 15 odsto može da se postigne i ugradnjom termostatskih radijatorskih ventila koji omogućavaju da se grejanje koristi onda kada se želi, da se pojedine prostorije ne greju uopšte (npr. kada smo odsutni iz stana) ili samo do određene temperature. Ulaganja u njihovu ugradnju nisu velika, ali u slučaju daljinskog grejanja građani nemaju motiva da to urade sve dok se grejanje plaća po kvadratnom metru, a ne po stvarnoj potrošnji. Zamenom prozora gubici energije mogu da se smanje i do 50 odsto, a investicija se isplaćuje kroz smanjenu potrošnju oko tri do pet godina.

Korišćenjem uređaja koji efikasnije koriste električnu energiju (energetski razred A) u domaćinstvu se u velikoj meri može smanjiti račun za struju. Ipak, po sistemu bolje sprečiti nego lečiti najbolje je već tokom projektovanja i gradnje objekata omogućiti velike uštede. Na taj način bi bilo moguće uštedeti 30-40 odsto za grejanje.

Propisima za kućne uređaje do – elektrane
(izvor: Build magazin, april 2009. godine)

Umesto da podignu novu elektranu ukup­ne snage 730 megavata, u Ostinu, Teksas, SAD, odlučili su se za drugu varijantu:

– Uđite u bilo koju radnju u Ostinu i nećete moći da kupite neefikasan klima-uređaj – kaže Rodger Duncan, generalni menadžer za energetiku Ostina (na fotografiji ispred elektrane Decker, snage 730MW).

Pooštravanjem propisa, beneficijama za energetski efikasne kućne aparate, uređaje i sisteme, kao i kroz druge slične programe, potrošnja električne energije u tom gradu je opala za upravo toliko – 730MW! Istina da stanovnik SAD prosečno troši pet puta više energije od prosečnog potrošača u ostatku sveta, ali Ostin je grad od oko 800.000 stanovnika – računica je primenjiva svuda.

Zaostajanje u energetskoj efikasnosti u zgradarstvu u odnosu na evropske zemlje je evidentno još iz perioda ranih devedesetih godina. Potvrda o ovome je da prosečna potrošnja finalne energije u stambenim zgradama EU u toplotne svrhe iznosi 138 kWh/m2, a u našoj zemlji oko 200kWh/m2. Ubuduće bi ovo moglo da se promeni.

- U septembru 2009. godine stupio je na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji koji predviđa obaveznost posedovanja energetskog sertifikata objekta pri dobijanju upotrebne dozvole. Trenutno se radi podzakonska regulativa koja će omogućiti praktičnu primenu zakonskih rešenja - objašnjava Kovačić.

Ako se već govori o uštedi energije, posebno treba obratiti pažnju na stvaranje energije iz obnovljivih izvora, a Srbija u ovom sektoru ima velike potencijale. Ipak, zbog komplikovanih procedura malo je investitora i još nemamo nijedan vetropark, pa se može reći da je ovo još jedan primer kako rasipamo energiju.

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...