Za razliku od globalnih metropola u kojima su napušteni gradski lokaliteti pretvoreni u pulsirajuće kulturne celine (Njujork, Milano, Hamburg), beogradski industrijski lokaliteti ostali su prazni i nenastanjeni bilo kakvim sadržajima do prošlogodišnjeg Mikser dizajn Ekspoa.
Zabavljena aferama, srpska javnost je previdela da se na terenu Luke nalaze fantastični primeri neiskorišćenog nasleđa.
Jedna od mantri ideologa globalizacije jeste da nije važno odakle ste. Tehnologija je „poravnala“ igralište-tržište i svet je postao ravan. „Kada je svet ravan“, kaže kolumnista „Njujork tajmsa” Tomas Fridman, „možete da inovirate bez potrebe da emigrirate“. To je moćna ideja – izuzev što je prilično pogrešna.
Današnja globalna ekonomija i te kako ima svoje „vrhove“. Štaviše, najviši „vrhovi“ su gradovi i regioni koji su pokretači svetske ekonomije, oni koji privlače talentovane, obrazovane ljude sa svih strana sveta, generišu znanje i u najvećoj meri doprinose globalnoj inovaciji, a međusobno su izuzetno tesno povezani delovanjem grupe ljudi koju je Ričard Florida, urbani teoretičar, nazvao „kreativna klasa“.
U pitanju je oko 150 miliona ljudi koji migriraju između velikih svetskih metropola kao što su London, Njujork, Pariz, Tokio, Singapur, San Francisko i bave se razvojem softvera, dizajnom, arhitekturom, advertajzingom, muzikom, filmom – poslovima koji se vrlo široko označavaju kao „kreativna industrija“.
Oglas
|
Po definiciji britanskog ministarstva kreativne industrije to su „one delatnosti koje u svojoj osnovi imaju individualnu kreativnost, veštinu i talenat i imaju potencijal za stvaranje bogatstva i zaposlenja kroz generisanje i eksploataciju intelektualne svojine“.
Britanija, Singapur i Kina su zemlje koje se međusobno drastično razlikuju po broju stanovnika, obrazovnoj strukturi i snazi svojih ekonomija, ali svima je zajedničko da već skoro čitavu deceniju značajnu pažnju posvećuju razvoju upravo ove grane ekonomije.
Beograd, zarobljen zimom i posledicama globalne recesije, verovatno ne može manje ličiti na bilo kakvu kreativnu metropolu, niti ima naznaka da bi se srpska vlada strateški pozabavila kreativnom industrijom. Ali, možda će već od proleća stvari početi da se menjaju.
Zona umetnosti u „Žitomlinovom” magacinu
Mikser dizajn Ekspo, organizovan krajem maja prošle godine na lokalitetu „Žitomlinovih” silosa na donjem Dorćolu, svojim posetiocima je otkrio mogućnosti čitavog jednog kvarta grada zarobljenog u sada nefunkcionalne industrijske pogone.
Ekspo je zamišljen kao centralizovana multidisciplinarna izložbena manifestacija za autore i proizvođače iz oblasti savremenog dizajna, arhitekture, enterijera, vizuelnih komunikacija, dakle – kreativne industrije.
|
|
|
|
Na fotografijama iznad i desno: |
studio reMiks: Maja Vidakovic Lalić, Mihajlo Jurić |
Za razliku od nekih drugih globalnih metropola u kojima su slični, napušteni gradski lokaliteti pretvoreni u pulsirajuće kulturne celine (Njujork, Milano, Hamburg), često nastanjene upravo „kreativnom klasom“, beogradski industrijski lokaliteti ostali su prazni i nenastanjeni bilo kakvim sadržajima upravo do prošlogodišnjeg Ekspoa.
Mikser ove, 2010. godine, proširuje svoj program, te će u periodu od 25. do 29. maja postati tek jedan njegov programski deo, ali će se i lokacijski i programski proširiti u susedstvo „Silosa“, na teren Luke Beograd.
Zabavljena raznim aferama, srpska javnost je potpuno zanemarila činjenicu da se na terenu Luke nalaze fantastični primeri neiskorišćenog industrijskog nasleđa, koje su razni beogradski kreativci više nego voljni da iskoriste za „proizvodnju“ kulturnih sadržaja na dobrobit čitavog grada dok se država, vlasnici i Svemogući ne dosete kako da reše tekuće probleme.
Namera organizatora je da širenjem koncepta i lokacije nekadašnjeg Ekspoa stvori ne samo još jedan autohton beogradski festival kulture, nego – moguće je – čitav kreativni grad.
|
|
|
|
Na fotografijama iznad i desno: Mikser dizajn ekspo |
Mikser 2009: magacini Žitomlin |
Ovogodišnji Festival kreativnosti podeljen je u pet programskih celina. Ekspo zona, smeštena na prošlogodišnjoj lokaciji magacina „Žitomlina”, namenjena je uglavnom komercijalnim izlagačima, ali i beogradskim kreativnim studijima koji će imati svoje „radne punktove“.
Talenat zona je ove godine izmeštena u Čeonu halu u luci. U njoj će biti prikazane izložbe preko 30 domaćih i regionalnih obrazovnih institucija, kao i već tradicionalne izložbe Ghost Project i Young Serbian Designers.
Otkriće prošlogodišnjeg festivala je bio prostor ispod silosa, u kojem su prikazani radovi najnovije generacije srpskih umetnika i dizajnera u selekciji časopisa „Kvart”. Ove godine, u silosima će svoje selekcije pokazati „Kvart”, galerija Ozon i festival video-arta Loop iz Barselone, mada programski savet Miksera pod velom tajne drži još nekoliko važnih uvoznih aduta.
Konferencijski program će u Beograd dovesti slikare, pisce, arhitekte, kreatore video-igara, ekologe i stotinak muzičara, bendova i di-džejeva čiji će besplatni nastupi dopuniti futurističku atmosferu događanja.
Linkovi:
