Izgradnja magistralnog gasovoda „Južni tok“ ponovo je neizvesna, a time taj energetski infrastrukturni objekat, koji bi trebalo da prirodni gas iz Rusije, preko Bugarske i Srbije, dopremi do zemalja najrazvijenijeg dela Evrope, još uvek ostaje samo projekat. Sasvim je sigurno da razlog za ponovno odlaganje izgradnje tog gasovoda nije samo ekonomski, ili je najmanje takav, ali valja se nadati da će prilikom donošenja odluke o „Južnom toku“ ipak prevladati ekonomski razlozi.
Treba reći da to nije prvi put da se izgradnja gasovoda „Južni tok“ odlaže, utvrđuju trase, potvrđuju potrebe i količine gasa kojima će njime teći, kao i zemlje koji će se na gasovod priključiti. Takođe, važno je znati i da se o izgradnji tog gasaovoda govori duže od sedam godina, da su pre nepune dve godine radovi započeli u Rusiji, a prošle godine je i u Srbiji počela gradnja. I da podsetimo, za našu zemlju taj gasovod je izuzetno važan, i to ne samo zato što bismo postali značajna zemlja za tranzit tog energenta već bi bio obezbeđen preko potreban novi, odnosno drugi pravac snabdevanja domaćeg tržišta gasom. Naime, taj energent u Srbiju stiže samo iz pravca Mađarske, naravno, preko Ukrajine, pa ako bi taj pravac dopremanja gasa bio zavrnut, Srbija nema odakle da ga dobije.
Oglas
Ovog puta odlaganje izgradnje „Južnog toka“ izvesnije je nego ranije jer je posao zaustavljen u Bugarskoj, zemlji iz koje bi prirodni gas, posle prolaska po dnu Crnog mora, trebalo da krene dalje put evropskih zemalja. Da li stopiranje izgradnje u Bugarskoj znači i potpunu obustavu sada je teško reći jer će sigurno biti još mnogo razgovora o tome. Za sada u Bugarskoj, ipak, ne planiraju da odustanu od tog projekta i ukazuju na to da je reč o trenutnom zaustavljanju, a bugarski ministar energetike Dragomir Stojnev rekao je da nije pitanje da li će projekat biti realizovan, već kako će se to odvijati.
Po rečima urednice internet-časopisa „Balkanmagazin“ i stručnjaka za energetsku politiku Jelice Putniković, Bugarska, zapravo, nije odustala od gradnje gasovoda „Južni tok“ te da je taj gasovod i te kako važan i za Nemačku, Austriju, Italiju...
- Brisel Bugarima zamera proceduru izbora firme koja će voditi radove na bugarskoj deonici – kaže Jelica Putniković. - Ta procedura je poslužila birokratiji Evropske unije da zapreti Bugarima i da iza tih „packi” sakrije politički pritisak na Sofiju zbog saradnje s Rusima. Briselski političari, čija je smena u sedištu EU u toku, zapravo pokušavaju da okrive Rusiju za to što hoće svoju robu, prirodni gas, da proda dopremajući je do kupaca u Evropi gasovodom, koji su spremni da finansiraju, sami ili sa svojim partnerima, koji su, svi odreda, evropske firme i, s izuzetkom našeg „Srbijagasa“, iz zemalja članica EU.
Po njenim rečima, geostrateški značaj ukrajinskih gasovoda Rusi žele da anuliraju gradeći „Južni tok“, što nekim lobijima u EU ne odgovara.
