Prethodna gradska vlast će u istoriji Novog Sada ostati verovatno upamćena kao prva koja je uspela da napravi niz arhitektonskih projekata i konkursa, a da ni jedan od tih projekata ne realizuje. Oni su za četiri godine sproveli nekoliko konkursa, a istovremeno angažovali i projektante i na sve to utrošili bar 200 miliona dinara, koji su, kako se sada ispostavlja, uzalud bačeni. Ovde se radi o projektima gradnje dva mosta, podzemnih garaža u centru, nove zgrade Gradske uprave, koju bi koristili i sudski organi, i o sličnim manjim projektima.
Ipak, najveći deo novca je upotrebljen samo za jedan projekat i to ideju da se gradi novi most na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa. Sama ideja da se sagradi novi most na ovim stubovima nije nova i pominjana je nekoliko puta u ranijim decenijama, ali do dolaska Borislava Novakovića na mesto prvog čoveka "Zavoda za izgradnju grada" i Igora Pavličića za gradonačelnika Novog Sada, nije se ništa konkretnije radilo sem što se razmišljalo o tome. Tada, 2008. godine, Novaković i Pavličić se skoro utrkuju u izjavama o tome kada će biti sagrađen ovaj most i najavljuju da će koliko 2012. godine, ova građevina, zajedno sa novim tunelom i proširenjem postojećeg ispod Tvrđave, biti gotova. Treba reći da su već tada najave izazvale oprečne komentare u javnosti, prvenstveno zbog ideje da se minira i buši podnožje Tvrđave. Ovde treba napomenuti da je novosadska vlast pri tome ingorisala činjenicu da je Drezden skinut sa liste UNESKA svetske baštine, što je do tada bilo nezabeleženo, jer je napravio most usred zaštićenog dela grada, pa je pitanje da li bi sa ovakvim poduhvatom Gibraltar na Dunavu mogao ikada i da dođe na listu Svetske baštine.
Sve u svemu, ubrzo se raspisuje konkurs sa višemilionskim nagradnim fondom. Pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima, jer nikada do kraja nije ispitano da li se "Mostogradnja" stvarno žalila s obzirom na to da su iz ovog preduzeća zaćutali, u januaru 2009. godine se bira rešenje koje je ponudila slovenčaka firma "Ponting" iz Maribora (a sa njom su zajedno bili "DDC" iz Ljubaljne i "Centar za puteve Vojvodine"). Inače, predloženi koncept izgleda mosta koji su izneli nije originalan i već je korišćen u Mozirju u Sloveniji. Tamo je most manji, ali sa druge strane, ne mora se ovo uzeti kao veliki propust jer svi mostovi koji se grade po određenom principu na kraju liče jedni na druge. Međutim, tada, iako je već bilo jasno da nastupaju problemi sa finansijama usled izbijanja svetske ekonomske krize i da grad teško može da obezbedi više desetina miliona evra za gradnju tog mosta, kao i Žeželjevog mosta, ZIG sa "Pontingom" potpisuje ugovor vredan 121.705.000 dinara i rokom završetka od 200 dana.
- Ovaj projekat nema samo gradski, nego i nacionalni i regionalni značaj. Gradnja novog mosta preko Dunava je jedan od najvećih građevinskih poduhvata u narednih pet godina u evropskim razmerama, jer će se u tom periodu duž celog toka reke, od Švarcvalda do Crnog mora, graditi samo još jedan most pored ovog – govorio je januara 2009. Borislav Novakovići i dodao da je potpisivanje ovog ugovora preduslov za naredni korak, a to je raspisivanje međunarodnog konkursa za glavni projekat i za izvođača radova.
On je tada rekao da se kompletna izrada idejnih projekata očekuje do 17. septembra te godine, a da će potom u septembru biti raspisan međunarodni konkurs za izvođača radova, potom sledi period od 60 dana za prikupljanje i 30 dana za vrednovanje ponuda, pa će ceo postupak biti okončan pred kraj godine, a most bi trebalo da bude završen do kraja 2012. godine.
Međutim, od toga nije bilo ništa. Zapravo, "Ponting" će uz neverovatno kašnjenje projekat završiti tek septembra 2011. godine, a koliko je poznato grad neće naplatiti nikakve penale zbog kašnjenja. Ono što je posebno zanimljivo, je to da će već u maju 2009. godine, samo par meseci nakon potpisivanja ugovora o projektovanju, Igor Pavličić novinarima izjaviti da za sada nema novca za gradnju mosta u 2009. verovatno ni u 2010. godini. Dalje, jula 2010. godine, pri čemu je već tada bilo jasno da nema ništa od radova jer se očekivao početak izgradnje Žeželjevog mosta, Borislav Novaković ispred ZIG-a potpisuje ugovor sa austrijskom firmom "IC consulenten" za posao glavnog projekta i pripreme tanderske dokumentacije u vrednosti od 150 miliona dinara. Ova firma će početi da radi na tome, ali na kraju neće dobiti celu sumu. Kako su rekli u ZIG-u, u novembru 2012. godine, nakon smene Borislava Novakovića, raskinut je ovaj ugovor i isplaćeno 26 miliona dinara koliko je trebalo platiti za tendersku dokumentaciju. Sada grad ima spreman projekat za gradnju mosta koji je platio preko 150 miliona dinara, ali nema šta sa time da radi, jer u sadašnjoj ekonomskoj situaciji, pri čemu postoje i važniji saobraćajni i komunalni problemi koje treba rešiti, nema se tih 40, 50 miliona evra za gradnju.
Slično je i sa ostalim konkursima, kao i projektima koji su rađeni za vreme prethodne gradske vlasti, mada su, na sreću, koštali manje. Tako je sa nekoliko miliona dinara plaćen arhitektonski konkurs za novu zgradu uprave u Radničkoj ulici, gde bi trebalo da se smesti i sud, ali se od tog projekta odustalo vrlo brzo zbog nedostatka novca. Milioni su otišli i za konkurs uređenja Riblje pijace (Trga Republike), plus što je dato i nekoliko miliona za dalje projektovanje i ispitivanje mogućnosti gradnje podzemne garaže. Ovaj projekat sada stoji i pitanje je kada će se realizovati, jer su troškovi veliki, ranije procene su govorile i preko pet miliona evra. Nekoliko miliona je bivša vlast dala i za projekte podzemne garaže ispod Trga slobode i ulice Modene, Centralnog prečistaća otpadnih voda, kao i most koji bi spojio Ribarac i Kej. Naravno od svih ovih projekata se odustalo još tokom prethodne vlasti, jer jednostavno nema se novca u budžetu za tako nešto i pitanje je kada će biti moguće to realizovati. Sve ukupno, Novi Sad je od 2008. do 2012. godine bukvalno bacio preko 200 miliona dinara iz budžeta za razne projekte koji jesu napravljeni, ali prosto je pitanje koliko će moći da se primene i izvuku iz fioke kada bude novca.
