Za skidanje filma sa interneta od oko 700MB, u Srbiji sa prosečnom brzinom od oko 3Mb/s je potrebno oko sat vremena. U Rumuniji, gde je internet 7 puta brži, korisnici do istog filma dolaze za 5 minuta. Da bi dostigla ovaj nivo našoj zemlji su potrebna velika ulaganja.
Srbija je na listi zemalja po brzini protoka interneta na sajtu netindex.com zauzela 88 mesto, sa brzinom od 3,28Mb/s. Najbolje plasirana je Južna Koreja, a od nas su bolje plasirane i Makedonija, Crna Gora, Slovenija, Hrvatska, Rumunija i Bugarska.
Direktor Ratela Milan Janković kaže da je u Srbiji problem mrežna struktura i njen kvalitet. "Za brži protok neko mora i da plati. Treba uložiti u mrežu za pristup i metalne kablove, kroz koje je prolaz ograničen, zameniti optikom koja bi znatno povećala brzinu", kaže Janković i dodaje da treba povećati i broj servisa.
Oglas
On kao primer zemlje koja je prepoznala važnost ulaganja u ovaj sektor navodi Francusku koja je za razvoj širokopojasnog interneta uložila oko 4,5 milijarde evra.
Prihodi od interneta nisu mali. Samo u 2010. premašili su 13 milijardi dinara. Problem je što se veliki deo prihoda ne vraća u Telekom, već se koristi za pokrivanje različitih budžetskih stavki. Pre 15 godina u Srbiji je dominirala dial-up konekcija. Danas je vodeću ulogu preuzeo ADSL, a internet preko dial-up kači 5% korisnika.
Državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić nedavno je izjavila da su brzina i dostupnost interneta u Srbiji daleko od onoga što nam treba, a da je osim nerazvijene infrastrukture razlog i nerazvijeno tržište.
