Usled krize na tržištu energenata, nuklearna energija je ponovo u centru pažnje jer države širom sveta žele što više da koriste obnovljive izvore energije.
Nuklearna elektrana (Foto: Pixabay)
Nakon katastrofe u nuklearnoj centrali u japanskoj Fukušimi 2011. godine došlo je do decenije smanjivanja ili obustavljanja rada nuklearki u svetu. Međutim, nedavni pritisak da se pređe na čiste izvore energije i kriza u Evropi ponovo oživljavaju industriju u nekoliko velikih zemalja koje grade nove reaktore, dok druge ponovo pokreću ili proširuju stare, izveštava portal Biznis.rs.
Prema podacima Svetske nuklearne asocijacije, zaključno sa julom ove godine vodeća zemlja po nuklearnom kapacitetu u izgradnji je Kina, a na čitavoj planeti u toku je gradnja 59 novih reaktora.
U ovom trenutku Kina gradi čak 21 novi nuklearni reaktor, među kojima i prvi modularni reaktor za komercijalnu upotrebu, koji se kao jedna od opcija proteklih godina pominjao i u Srbiji. Ukupan kapacitet kineskih novih reaktora biće 23.511 megavata (MW).
Indija je na drugom mestu sa osam novih reaktora, dok su Turci na trećem mestu sa četiri. Sledi Južna Koreja sa tri, koliko gradi i Rusija. Međutim, dva nova britanska reaktora imaće veću ukupnu instalisanu snagu od tri ruska.
Amerikanci, Saudijci i Japanci takođe grade po dva nova nuklearna reaktora.
Postoji oko 440 nuklearnih reaktora u svetu i oni proizvode približno 10 odsto ukupno potrošene električne energije. Njihov kapacitet je oko 390GW i nalaze se u 32 zemlje.
Najviše ih je u Sjedinjenim Američkim Državama, čak 93, ukupnog kapaciteta 95.523MW. Francuzi su na drugom mestu sa 56 reaktora objedinjenog kapaciteta 61.370MW. Slede Kina sa 53 reaktora, Rusija sa 37 i Japan sa 33, ali su u ovoj zemlji tek tri reaktora operativna od incidenta u Fukušimi, navodi Biznis.rs.
Američki reaktori proizvode više od 30 odsto svetske nuklearne energije, odnosno više nego bilo koja druga nacija. U Francuskoj, nuklearne elektrane su glavni izvor energije, čineći 70 odsto nacionalne godišnje proizvodnje električne energije.
Broj reaktora u Kini skočio je sa 13 u 2010. godini na 53 u prošloj, praćen otprilike petostrukim povećanjem kapaciteta nuklearne proizvodnje. Sa 21 reaktorom u izgradnji, Kina bi trebalo da proširi svoj nuklearni kapacitet za više od 40 odsto pre 2030. godine, a između ostalog gradi i prvi svetski komercijalni mali modularni reaktor (SMR), koji će imati kapacitet da napaja više od 500.000 domaćinstava godišnje, piše Svetska agencija za atomsku energiju (IAEA), a prenosi Visual Capitalist.
Indija gradi osam reaktora koji će skoro udvostručiti njen proizvodni kapacitet. Dok se svi reaktori danas pokreću uranijumom, Indija ima ambiciozan plan da razvije reaktor sa torijumskim gorivom kako bi iskoristila svoje ogromne resurse torijuma, nefisijskog radioaktivnog materijala sa potencijalom da se koristi kao nuklearno gorivo.
