Posle vode, od prirodnih resursa, svet najviše troši pesak. U protekle dve decenije urbanizacija i industrijalizacija utrostručile su potrošnju, pa iz Ujedinjenih nacija upozoravaju – planeti preti nestašica peska. I u Srbiji potražnja ubrzano raste, a nadležni tvrde da pojačavaju kontrolu vađenja peska iz reka.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Kako je Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije rekao pesak koji se kao agregatni materijal koristi u građevini nije onaj pesak iz Sahare. On može da služi za neke keramičke proizvode. A ovaj naš "moravac", naš "podunavac" i Drinski sliv, to je pravi pesak koji se koristi za građevinu i građevinske proizvode, dodao je.
Važna je i industrijska sirovina za više proizvoda, posebno stakla. Od 2014. potražnja peska na srpskom tržištu skočila je pet puta u poređenju sa prethodnom decenijom.
- Taj obim potražnje direktno je indukovan investicionom aktivnošću. Kako javnog, tako i privatnog sektora u građevinarstvu. A ono što najviše povlači tu potražnju jeste izgradnja transportne infrastrukture - kazao je Veljko Kovačević iz Ministarstva građevinarstva.
Naša zemlja svoje potrebe još pokriva iz domaćih izvora. Stručnjaci kažu da višedecenijska nelegalna eksploatacija oštećuje priobalje reka, mostove i pokreće klizišta, što zahteva oštriji nadzor vađenja peska.
- On se koristi onoliko koliko ga godišnje voda nanese, toliko može da se eksploatiše. Preko toga se ugrožava i ekologija i kvalitet tih otkrivki i na kraju i cena. Masa toga se divlje radi i od toga država nema nikakve koristi - dodao je Rodić.
U Vladi te probleme ne poriču ali su, kažu, pre tri godine uspeli da ih stave pod kontrolu: firme koje se bave tim poslom moraju imati licencu za rad i mogu vaditi samo odobrene količine peska. A više je i inspektora koji obilaze reke.
- To je ta velika revolucija koju smo napravili 2018. do tada se nije znalo odakle se vadi, onda smo uveli licenciranje, doneli smo plan dozvoljenih mesta gde može da se vadi i onda se to licitira tako da je ta kontrola danas mnogo efikasnija i organizovanija - naveo je Kovačević.
Ta vredna sirovina svetu klizi iz ruku i zbog "peščanih mafija" koje čine građevinari, trgovci i biznismeni najčešće iz Azije i Afrike – pa iz Ujedinjenih nacija pozivaju na racionalnu globalnu potrošnju peska.
Svet godišnje potroši oko 50 milijardi tona peska. Koliko je to ogromna potrošnja potvrđuje i podatak – da bi sa tom količinom peska, svake godine, mogao da se izgradi zid visok 27 metara koji bi obavio čitavu planetu.
