Asocijacija srpskih arhitekata (ASA) zahteva da Zapadna kapija Beograda, arhitekte Mihajla Mitrovića bude upisana u registar kulturnih dobara. Predlog da zdanje u Ulici narodnih heroja 43 bude proglašeno spomenikom kulture uputila je gradskom i republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i Skupšini grada.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Kako prenosi Politika, razlog za ovaj potez je to što Mitrovićeve kolege žele da sačuvaju izvorno arhitektonsko stanje objekta i spreče njegove zloupotrebe u građevinskom i funkcionalnom pogledu, kaže Slobodan Maldini, predsednik ASA, čiji je član bio i arhitekta Mitrović koji je preminuo u decembru 2018. godine.
- Devastacija tog objekta načinjena je grafitom koji je neprimeren i nije umetničko delo. Mitrovićevo zdanje ima poseban odnos prema muralima jer na tavanici i fasadi na ulazu u Zapadnu kapiju Beograda već postoji mural Lazara Vujaklije. Posle moje reakcije autor grafita je pristao da ga prekreči i sada u dogovoru sa Mitrovićevom ćerkom koja je naslednica autorskih prava, bira boju za krečenje - ističe Maldini.
Zapadna kapija Beograda, prozvana Geneksova kula, sagrađena je 1977. godine. Zdanje je visko 117 metara i čine ga niži stambeni deo i viši poslovni, a dve kule povezuje most na 26. spratu. Na vrhu je rotirajući restoran koji nikada nije proradio.
- Fasada kula urađena je u natur betonu (beton brut) sa elementima strukturalizma i konstruktivizma i predstavlja izvanredan primer arhitekture brutalizma u Srbiji koji svojim kvalitetima može da se poredi sa najpoznatijim primerima arhitekture brutalizma u svetu, posebno onog koji je razvijan 60-ih i 70-ih godina 20. veka. Mitrovićevo tretiranje forme i detalja približavaju objekat stilskom periodu postmoderne i kao takav je redak sačuvani primer ovog ranog stila u Srbiji. Zgrada je danas dominantni vizuelni reper grada, a njena likovna ekspresija obeležila je jednu epohu u razvoju srpske arhitekture - navodi Maldini razloge zbog kojih zdanje zavređuje da bude uvršćeno u registar kulturnih dobara.
