Na prostoru ispred crkve Svetog Marka završeni su radovi na popločavanju i ozelenjavanju, čime je nekadašnji parking transformisan u uređen pešački plato. Ideja da se uredi ovaj prostor jako je stara inicijativa, a njegova rekonstrukcija trebala je da funkcionalno i estetski integriše plato sa Tašmajdanskim parkom i portom crkve Svetog Marka. Radovima koji su izvođeni prethodnih meseci izvedena je funkcionalna trasformacija platoa i završeno njegovo uređenje, čime je napravljen samo prvi korak u rekonstrukciji ovog prostora. Radove na platou izvodilo je preduzeće MN Loznica, prema idejnom projektu arhitekte Jovana Mitrovića.
Kako smo napomenuli ovde je reč o sanaciji, pa tako nije bilo moguće izvoditi veće prostorne zahvate ili promene. Iako ovaj plato vapi za punom funkcionalnom rekonstrukcijom, zbog potrebe brze i jeftinije realizacije pristupilo se sanaciji postojećeg stanja. Imajući u vidu kako je prostor ranije korišćen, kao i da se radi o jednoj od najvećih gradskih crkava, sanacija je isto bila zahvalno rešenje. Prostor je otvoren i popločan prirodnim kamenom, uređene su centralne aleje sa zelenilom, uskoro stiže i novo osvetljenje i besplatan WiFi internet, a na platou je postavljena i nova česma.
Ova sanacija jeste napravila važan iskorak, ali ima i mane. One su pre svega proizvod različitih ogranićenja, ali i nekih omaški u dizajnu i izvođenju. To se pre svega odnosi na asimetriju i geometrijsku disproporciju, koja ustvari umanjuje monumentalnost čitavog prostora. Iako je ostvarena osa koja povezuje Resavsku ulicu sa ulazom u crkvu, prostor i dalje ostavlja utisak neostvarenog koncepta. Tu je najveće ograničenje okretnica tramvaja, čije bi izmeštanje stvorilo prostorne preduslove za mnogo uspešnije objedinjavanje ovog javnog prostora.
Isto tako, tokom izvođenja zadržana je potpuno nelogična nivelacija prostora, pa plato ima blag pad od bulevara ka crkvi. Ovo je jako loše rešenje i estetski i funkcionalno. Ovakvu nivelaciju biće jako teško uklopiti sa portom crkve, a posebno što stvara nepovoljne tokove površinskih voda. Isto tako, drveće koje je posađeno u centralnoj aleji nije dobro osmišljeno, pošto će izrasle i olistale krošnje ubrzo predstvaljati vizuelnu prepreku ka crkvi. Aleje treba vrtno urediti, uz eventualnu sadnju niskih stabala dizajniranih krošnji.
