Ukoliko postupak ozakonjenja bespravno podignutih objekata bude završen u naredne tri godine, kako je to ministarka Zorana Mihajlović najavila, samo od taksi za tu proceduru u lokalne kase uliće se više od 8,4 milijarde dinara.
Očekuje se i uvećanje prihoda od poreza na imovinu, ali ne proporcionalno broju legalizovanih objekata, jer veliki broj njihovih vlasnika i sada plaća tu obavezu. Veruje se i da će nakon produžetka roka do kraja januara biti u svim sredinama završen popis nelegalno izgrađenih objekata, kao i da će Srbija končano postati uređena zemlja u kojoj divlja gradnja više nije moguća.
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 1,6 miliona bespravno sagrađenih objekata, od čega je do sada popisano tek 365.000, a ozakonjeno je svega nešto iznad deset odsto, 37.850. U opštinama se žale da nemaju dovoljno ljudi koji bi taj posao uradili prvo na terenu a potom kroz proceduru legalizacije. Neke od njih pokušavale su da interno, iz postojećeg sastava zaposlenih upute ljude u popis, ali su onda drugi redovni poslovi bili u zastoju.
Oglas
U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tvrde da su svesni problema, i da je zbog toga lokalnim sredinama produžen rok za popis do kraja januara a za procedure ozakonjenja opštinama je odobreno da u naredne tri godine, do okončanja tog posla, privremeno mogu da angažuju ukupno 1.049 novih radnika.
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Napravili smo procenu koliko se ukupno objekata koji će ući u ozakonjenje očekuje u svakoj lokalnoj zajednici, određeno je koji broj predmeta bi dnevno bilo potrebno da se završi i na osnovu zahteva gradova i opština odobrili angažovanje onoliko novih radnika koliko su tražili, a negde smo čak i taj broj uvećavali - kaže Aleksandra Damjanović, pomoćnica u Ministarstvu građevinarstva.
Ministarstvo je objavilo i tabelu sa ovim podacima za svaku opštinu pojedinačno u kojoj je definisan broj novozaposlenih, koji će raditi po ugovoru o delu ili na određeno vreme.
- Mi smo se pri odobravanju angažovanja novih radnika rukovodili zahtevima opština i gradova, ali ćemo vršiti tromesečni nadzor i pratiti taj proces, tako da ukoliko neko završi brže, prestaće i obaveza angažovanja novih radnika, ako je proces negde u zastoju, odobrićemo nova radna mesta - kaže Damjanovićeva i dodaje da gotovo sve opštine imaju potrebne prostorne i regulacione planove na osnovu kojih je moguće razdvojiti privatne od javnih površina, što je osnovni uslov da bi se građevina ozakonila.
Ipak, i dalje nisu jasni kriterijumi na osnovu kojih je lokalu odobravano angažovanje novih radnika i u tabeli između opština postoji značajna disproporcija. Tako će u Ljuboviji svih 18 činovnika koji su sa „pojačanjem" predviđeni za taj posao, dnevno rešavati ukupno 3,3 predmeta, ili svako pojedinačno nešto više od pet za mesec. Od 20 čačanskih službenika, međutim, očekuje se da svakog dana savladaju više od 80 ozakonjenja, ili četiri predmeta po zaposlenom na dan. I Čajetina će imati šest službenika za dnevno 3,2 slučaja, Ćuprija osam za pet ozakonjenja, Blace devet zaposlenih za dva predmeta dnevno. S druge strane, u beogradskim opštinama na tom poslu radiće 145 zaposlenih koji dnevno treba da ozakone 420 objekata ili svako od činovnika gotovo tri fascikle za dan. Stručnjaci ističu da će se tokom angažovanja novih ljudi, opštine suočiti i sa problemom njihove obuke, jer je reč o prilično specifičnoj proceduri, a kako će mnoge sredine biti prinuđene da to povere zaposlenima koji taj posao već rade, očekuje se i dodatni zastoj u prvim mesecima naredne godine.
