Deonica Koridora 11 od Ljiga do Preljine dužine 40,35 kilometra danas (07.11.2016) je otvorena za saobraćaj, a vozači će do kraja godine moći da koriste taj putni pravac bez naplate putarine.
Vrednost radova iznosila je 308 miliona evra, od kojih je 300 miliona obezbedio Azerbejdžan dok je Srbija učestvovala sa osam miliona evra.
Od Ljiga do Prеljinе sada će se stizati za oko pola sata, umеsto za dosadašnjih oko sat vrеmеna.
Svečanosti povodom otvaranja te deonice prisustvovao je premijer Srbije Aleksandar Vučić, ministarka gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i ministar ekonomije Azerbejdžana Šahin Mustafajev.
.jpg)
Ilustracija (www.pixabay.com)
Na delu te deonice kod petlje „Takovo" okupilo se nekoliko hiljada građana.
Vučić je do te petlje stigao u šleperu koji je prošao kroz tunele „Šarani", a vozio ga je direktor Koridora Srbije Dmitar Djurović. U tom tunelu radjene su popravke na kolovozu, a mediji su ranije pisali da kroz njega ne može da prodje šleper jer nema dovoljnu visinu.
Pored Takovske petlje je otkrivena tabla na kojoj piše „Kad postoji prijateljstvo, nijedna zemlja nije daleko" u znak zahvalnosti Vladi Azerbejdžana na pomoći u izgradnji deonice Ljig-Preljina.
Vučić je kazao da je kazao da je za Vladu Srbije najvažnija izgradnja putne infrastrukture kojom se ne samo povezuje Srbija i podjednako razvijaju svi regioni već i pokazuje da postoji vizija razvoja zemlje. Dodao je da će do kraja godine auto-put kroz Srbiju stići do bugarske granice.
Glavni izvodjač radova na deonici Ljig-Preljina bila je azerbejdžanska kompanija Azvirt dok je 101 srpska kompanija bila angažovana kao podizvodjač.
Izgrađeno je 66 mostova, od kojih najduži ima 600 metara, a na deonici se nalaze i tri petlje, privremena „Dići" koja povezuje Ibarsku magistralu sa auto-putem, petlja „Takovo" koja povezuje Gornji Milanovac i auto-put i petlja „Preljina" koja spaja Ibarsku magistralu sa novom deonicom i preusmerava vozila prema Čačku ili Beogradu.
Na deonici od Ljiga do Preljine probijeno je i pet tunela, među kojima je najduži „Šarani" sa 885 metara, zatim „Brđani" koji je dug 450 metara i „Savinac" dužine 270 metara. Izgrađeno je 7,5 kilometara potpornih zidova i 20 kilometara regulacija rečnih tokova.
