Stanari zgrade na Trgu Jakaba i Komora ni osam godina otkako su kupili svoje stanove ne mogu da postanu njihovi vlasnici. U tome ih sprečava „Credit Agricole“ banka koja tvrdi da su to njeni stanovi, tj. da je nad svima upisana hipoteka.
Građevinsko preduzeće „Panongrad“ tokom 2007. i 2008. godine počelo je da prodaje 45 stanova u poslednjoj lameli zgrade koja ja građena na Trgu Jakaba i Komora. Novi stanari su graditelju u celosti izmirili cenu stana, ili su zauzvrat dali drugu nekretninu. Međutim, problemi su nastali kada su, nakon izgradnje zgrade, želeli da se upišu zemljišne knjige kao vlasnici nekretnine. Ispostavilo se da je to nemoguće, i da je ono za šta su misli da je njihov novi krov nad glavom, opterećeno hipotekom za koju nisu znali.
www.pixabay.com
- Preduzeće „Panongrad“ je 2009. godine uzelo kredit od banke i stavilo hipoteku na građevinsko zemljište. Međutim, u tom trenutku zgrada je već bila pod krovom, većim delom izgrađena i banka je morala znati da na građevinskom zemljištu postoji objekat i da su njegovi delovi, odnosno stanovi već prodati. Zbog toga hipoteka nije mogla biti stavljena i bez njihove saglasnosti – objašnjava advokat Robert Sabadoš, zastupnik nekoliko porodica koje već godinama ne mogu da upišu svoje vlasništvo u ovoj zgradi.
Iako stanari i njihovi zastupnici smatraju da banka ipak nije bila dovoljno pažljiva kada je stavljala hipoteku, „Credit Agricole“ je ovu hipoteku upisao na nekretninu i, u postupku koji su pokrenuli stanari, Upravni sud je ocenio da banka na to ima pravo. Za kredit koji je tada uzet u vrednosti od oko milion evra, finansijska kuća je procenila da svako od stanara treba da isplati 200 evra po kvadratnom metru. Na taj način očekuje se da banka „povrati“ trećinu, tj. oko 300.000 evra, a od prodaje poslovnih prostora u prizemlju zgrade takođe deo duga. U međuvremenu, preduzeće „Panongrad“ je otišlo u stečaj i prestalo da postoji, ali posledice njegovog delovanja i dalje utiču na ljude koji su od njega kupili stanove.
- Banka je nudila stanarima da kod nje podignu beskamatni kredit na pet godina kako bi skinuli hipoteke sa svojih stanova – kaže Sabadoš.
Nezadovoljni stanari organizovali su i protest ispred banke, ali za sada nema pomaka u njihovom dogovoru.
Ovim povodom „Credit Agricole“ banka dala je saopštenje u kojem kaže da su finansirali preduzeće „Panongrad“ i kao obezbeđenje stavili hipoteku na objekat u izgradnji koja je obuhvatila zemljište na kojem se gradi, sam objekat, kao i pripadajuće zemljište.
- Hipoteka je upisana pred sudom na uobičajen i transparentan način, u skladu sa zakonom i bila je vidljiva svakom savesnom kupcu. Iako Kredi agrikol u ovom slučaju poseduje izvršnu sudsku ispravu, banka nije krenula u prinudnu naplatu imajući u vidu specifičnost situacije i veliki broj ljudi koji su njome pogođeni – stoji u saopštenju banke.
