Ulaskom u Energetsku zajednicu jugoistočne Evrope 2005.godine, Srbija se obavezala da će do 2020.godine 27 odsto energije proizvoditi iz obnovljivih izvora. Iako evropski zvaničnici priznaju pomak koji je Srbija napravila u promociji ulaganja u takozvane zelene resurse, oni ocenjuju i da zakonodavstvo i primena regulative još nisu kakvi bi trebalo da budu i nisu prijateljski prema investitorima.
Međutim, primer dobre prakse je opština Kikinda, u kojoj je u protekle četiri godine urađeno sedam projekata za korišćenje solarne energije.
Oglas
Pored sportskog centra Jezero i doma učenika Nikola Vojvodić koji su postavljanjem i korišćenjem solarnih panela ostvarili značajne uštede, i Kikindska opšta bolnica smanjiće troškove za gas za oko 5 miliona dinara na godišnjem nivou. Investiciju vrednu oko 20 miliona dinara finansirali su opština Kikinda i Ministarstvo privrede.
Država, nadležna ministarstva i resorni pokrajinski sekretarijat pomažu ustanovama realizaciju projekata koji se odnose na podršku alternativnim izvorima energije.
Prave podrške privatnom sektoru, nažalost, još uvek nema. Koliko gubimo pokazuje i sledeći primer.
Savremeni solarni sistemi omogućuju korišćenje solarne energije tokom cele godine, a sa 2279 sunčanih sati godišnje Kikinda bi tu prednost morala da iskoristi.
Da bismo ispunili zeleni cilj, osim ulaganja u proizvodnju obnovljivih resursa, država trebalo da izdvoji sredstva za energetsku efikasnost, to jest, da finansijski pomogne građanima da bi mogli da solarne panele, energiju biomase, ili geotermalne resurse koriste samostalno u domaćinstvima, kao što je to slučaj u Nemačkoj ili Češkoj.
