Najnovija izjava predsednika „Gasproma“ Alekseja Milera da će postavljanje cevovoda za „Turski tok“ početi u junu ove godine, izazvala je pomutnju čak i među gasnim ekspertima u Rusiji. Mnogima nije jasno kako će to „Gasprom“ da gradi gasovod ka Turskoj za koji još nije potpisan međudržavni dogovor. Moskovski RBK je napravio stručnu analizu u kojoj piše da nije dovoljan optimizam predsednika „Gasproma“ jer njegove prognoze ne dele predstavnici Turske. Taj projekat je RBK nazvao „Turski gambit“ sa mnogo rizika.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Kad se sve to znalo, nameće se sa pravom zaključak da je besmisleno da se kod nas vode rasprave i polemike o priključivanju Srbije na „Turski tok“. Sve dok se ne dogovore Moskva i Ankara, razgovori o gradnji kraka koji bi nas povezao sa ovim gasovodom su prazne priče.
Najpoznatiji ruski eksperti ne mogu sa sigurnošću da kažu kada će i hoće li se uopšte graditi najavljeni „Turski tok“. Zbog toga je velika dilema i pitanje jesu li Milerove izjave „političko-propagandna igra“ ili on stvarno veruje da Rusija treba početi da postavlja cevi na dnu Crnog mora bez obzira na to što se još ne zna kada će biti potpisan konačan dogovor sa Turskom i hoće li Grčka izdržati pritisak EU. Postavljanje cevi na dnu mora bi koštalo 17 milijardi evra.
Direktor „Turskog instituta za energetiku“ Volkan Ozdemir ističe da je prerano govoriti o početku rada tog projekta kad nije potpisan državni ugovor. Njegove ocene potvrđuje turski ambasador u Moskvi Umit Jardim. Savetnica u turskoj ambasadi u Moskvi Lela Avce objašnjava da je projekat „Turskog toka“ tek u početnoj fazi i da do njegove realizacije treba da prođe mnogo vremena.
U „Gaspromu“ uopšte ne sumnjaju da će taj projekat biti realizovan. Oni ističu da su sve tvrdnje i sumnje da li će se graditi „Turski tok“, najobičnija spekulacija.
Kao što je poznato „Gasprom“ je krenuo sa idejom „Turskog toka“ kad je EU blokirao gradnju „Južnog toka“ tako što je napravio politički pritisak na Bugarsku. Četiri cevovoda „Turskog toka“ bi trebali da godišnje propuste 63 milijarde kubika ruskog gasa koji bi došao do Turske, a zatim bi išao u Grčku pa u Južnu Evropu.
Aleksej Kokin, analitičar „Uralsiba“, kaže da ne zna gde će „Gasprom“ uzeti potreban novac jer je za „Južni tok“ imao partnere koji su polovinu troškova preuzimali na sebe. Osim toga, bile su i više cene gasa.
Mora se znati da „Gasprom“ sada ima u planu i dva gasovoda ka Kini. Potpisan je ugovor za gasovod „Snaga Sibira“ čija je cena između 60 i 70 milijardi dolara. Zbog svega toga analitičar Aleksej Kokin misli da je sasvim moguće da će na početku „Gasprom“ napraviti samo jedan cevovod kapaciteta 16 milijardi kubika godišnje.
Ipak, lako je razumeti zašto se „Gaspromu“ žuri da zauzme poziciju u Turskoj. Azerbedžan takođe želi da prodaje svoj gas Evropi, a partneri su im ne samo Turci već i kompanije iz Švajcarske, Španije i drugih evropskih zemalja.
