Vlada promenila zakon o javnim nabavkama kojim su domaći ponuđači izgubili bilo kakvu prednost u odnosu na strance pri dobijanju posla.
Prema donedavno važećem zakonu, domaći ponuđači koji imaju 15 odsto višu cenu od inostrane konkurencije dobijaju posao. Ova prednost domaće privrede svedena je na pet odsto, a do 2018. godine biće potpuno ukinuta. Ovo, bar prema tvrdnjama iz Vlade, može da poveća uštede na rashodnoj strani budžeta od oko 1,5 milijardi dinara, jer će mnoge nabavke biti jeftinije. O štetama za domaću industriju se, međutim, ne govori.
- Na ovo smo se obavezali prema MMF, ali i po Sporazumu o pridruživanju sa EU. Za to je morala da se priprema naša privreda od 2009. Nisu se pripremili i sada će sigurno biti problema – kaže za „Blic“ ekonomista dr Goran Radosavljević.
S druge strane, Ratomir Todorović, generalni direktor „Planuma“, za „Blic“ kaže da se zakonska odredba kojom bi srpske kompanije imale prednost u dobijanju poslova, nikada i nije sprovodila.
- Ne znam zašto to nikada nije primenjivano. I ne samo to. Poslove su dobijale strane firme koje su na tenderima pobeđivale očiglednim damping cenama. Više puta smo zbog toga gubili poslove. Čekamo da se svi ti poslovi okončaju, pa ćemo objaviti po kojoj ceni su rađeni nuđeni, a koliko su plaćeni – kaže Todorović.
„Planum“ je više puta upozoravao da tendere često dobijaju strane kompanije zahvaljujući nerealnim cenama koje posle nadomeste kroz odštetne zahteve. Posebno su upozoravali na grčku kompaniju „Akter“ od koje su izgubili posao gradnje deonica na Koridoru 10. U međuvremenu, i u Vladi su shvatili da kada je ponuda „Aktera“ u pitanju, ništa nije onako kako je dogovoreno.
Za godinu dana su, naime, Grci završili samo 1,4 odsto poslova na istočnoj deonici koridora 10, koji mora da se završi do juna ove godine. Firma koja vrši nadzor čak je upozorila da su interesi države, kao poslodavca, ozbiljno ugroženi. „Blic“ je pokušao da komentar na gubljenje mogućnosti da domaće firme dobiju poslove od države dobije od ministarke infrastrukture Zorane Mihajlović, ali ona nije bila dostupna za komentar.
Pišu tenedere za strance
- Oni koji pišu uslove za tendere, uglavnom ih i pišu tako da naša privreda ne može ni da učestvuje u javnom nadmetanju. Traže se reference za koje se zna da nijedna firma iz Srbije ne može da je ima. Znači, nije ni do sada bio problem u zakonu, već u načinu na koji su tenderi pripremani. To se, smatram, neće promeniti ni u budućnosti – kaže za „Blic“ stručnjak za građevinarstvo Goran Rodić.
