„Evropska banka za obnovu i razvoj“ (EBRD) pokušava da pomogne Srbiji i Bugarskoj da dobiju nove pravce snabdevanja gasom nakon što je Rusija odustala od gradnje gasovoda „Južni tok“, javila je pre dva dana agencija Blumberg.
Zbog toga će se, kako je tom prilikom potvrdio i Suma Čakrabarti, predsednik „Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj“, usredsrediti na izgradnju gasovoda između Srbije i Bugarske, koji je do pre dve nedelje, kada je obustavljen projekat „Južni tok“, bio u drugom planu.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
- Ako „Južni tok“ neće biti realizovan, poredak ostalih projekata će biti promenjen. Pri tom se srpsko-bugarski projekat nalazi visoko na listi – rekao je Čakrabarti.
I dok Rusija s druge strane kategorički tvrdi da od nastavka gradnje „Južnog toka“, kojim je gas iz Rusije trebalo da se doprema ispod Crnog mora da Evrope, nema ništa, činjenica da je da se brod za postavljanje cevi u moru i dalje nalazi u bugarskoj luci „Burgas“, što iz Rusije objašnjavaju činjenicom „da brod mora negde da bude“, te da će uskoro biti više događaja u vezi s ovim projektom.
Šta će, međutim, Srbija, koja je sve nade polagala u gradnju „Južnog toka“ i koja sada samo iz preko Ukrajine i Mađarske, uraditi da dobije gas iz drugog izvora? Šta će tek biti ako Rusija 2017. godine obustavi tranzit gasa preko Ukrajine, jer joj tada ističe ugovor o transportu? Te dve godine su kratak rok za bilo šta. Pripreme za početak gradnje „Južnog toka“ trajale su osam godina – i na kraju ništa.
Ništa manji problem nije ni činjenica da Srbija nema para da sama gradi gasovod. Niti da se priključi na novi ruski-truski gasovod na granici s Grčkom niti da gradi Niš-Dimitrovgrad i da se poveže na „Transjadranski naftovod“ (TAP).
Vojislav Vuletić, predsednik „Udruženja za gas Srbije“, slaže se da lepo zvuče najave EBRD da razmišlja da pomogne Srbiji i Bugarskoj da diverzifikuju pravce snabdevanja gasa, ali i dodaje da se na tu pomoć čeka dosta dugo, jer EBRD insistira da se pre toga krene s restrukturiranjem „Srbijagasa“.
Srbija i Bugarska su u martu 2010. godine potpisale sporazum o izgradnji dvosmernog gasovoda za povezivanje gasovodnih mreža. U izgradnju tog interkonektivnog gasovoda dugog 180 kilometara trebalo je da bude uloženo između 100 i 120 miliona evra, a Bugarska je obezbedila oko 60 miliona evra za gradnju svoje deonice iz donacija EU. Srbija nije dobila ništa.
Projekat „Transjadranski gasovod“, na koji bi trebalo da se Srbija poveže preko trase Niš-Dimitrovgrad, star je već deceniju, a njegova izgradnja još nije započeta.
Ukoliko bi se najave da bi gradnja mogla da počne naredne godine ostvarila, pojavio bi se čvor za distribuciju azerbejdžanskog gasa iz kaspijskog regiona i s naftnog polja Šah Deniz, što bi doprinelo diverzifikaciji isporuka gasa za industriju i domaćinstva.
Vuletić kaže da Srbiji u ovom času ne preostaje ništa drugo nego da intenzivira pregovore ili s EU da pomogne gradnju gasovoda Niš-Dimitrovgrad. Alternativa je da nam „Gasprom“ pomogne i finansira gradnju gasovoda od grčke granice do Srbije. Samo je pitanje koja bi bila ekonomska računica Rusije da to učini, pošto je neizvesno koliko će se gasa uopšte tuda transportovati.Oko 50 milijardi kubnih metara će biti dovedeno do čvorišta na granici Turske i Grčke, gde će moći da ga kupuju zainteresovani evropski kupci.
Vuletić podseća da je još pre 20 godina učestvovao u timu koji je ocenjivao opravdanost gradnje gasovoda Niš-Dimitrovgrad. I tada se postavljalo pitanje ekonomske isplativosti ovog projekta. Tim pre što se i tada i sada zna da je potencijal ovog gasovoda oko 1,8 milijardi kubika gasa, a da potrebe za gasom ne prelaze 80 miliona kubika, jer bi se tim gasovodom snabdevali Dimitrovgrad, Pirot i Bela Palanka. I pored toga ostalo bi mnogo slobodnih kapaciteta, a gradnja je skupa.
