Projekat izgradnje gasovoda „Južni tok“ mogao bi da bude realizovan, prognozira američki centar za strategijska predviđanja „Stratfor“, ocenjujući da bi Rusija mogla da promeni svoju odluku o odustajanju od tog pojekta.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Politički odnosi Moskve i zapada su trenutno gotovo jednako slabi kao za vreme Hladnog rata, ali je moguće da se bar sa Evropljanima poprave dovoljno da „Južni tok“ ponovo bude razmatran, objavljeno je na sajtu „Stratfora“.
Kako se navodi, članice EU Bugarska i Mađarska lobirale su u Briselu da EU promeni stav prema „Južnom toku“, a čak i Nemačka nastoji da održi tu opciju u životu, za slučaj da dođe do dogovora u vezi krize u Ukrajine.
Prva alternativa za „Južni tok“ predstavljena je paralelno sa saopštenjem da je taj projekat otkazan. Predsednik Rusije Vladimir Putin je, u razgovoru sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom, najavio da će Rusija graditi gasovod kapaciteta do 63 milijarde kubnih metara gasa kroz Crno more ka Turskoj, uz eventualnu izgradnju gasnog čvorišta na granici Turske i Grčke, iz kog bi gas stizao u južnu Evropu.
Iz političkog ugla, gasovod ka Turskoj ima dosta smisla za Rusiju. S obzirom na slabe odnose Moskve i zapada, skupa izgradnja „Južnog toka“, koja bi bila na milosti evropskih propisa, suviše je rizična.
Sa druge strane, energetski projekat u saradnji sa Turskom, jednim od najvećih kupaca ruskog gasa, koji je pritom van EU, donosi brojne prednosti. Rusija bi i dalje imala rutu ka Evropi koja bi obišla Ukrajinu, ali bi imala i veći uticaj na Ankaru, koju bi mogla da ubedi da ne učestvuje u energetskim projektima koji nisu u interesu Moskve.
Izgradnja gasovoda kapaciteta od čak 63 milijarde kubnih metara, međutim, mogla bi biti jednako skupa kao izgradnja „Južnog toka“, što nije održivo imajući u vidu privredne probleme u Rusiji i njenu posvećenost snabdevanju istočne Azije energijom.
Povoljnija opcija bila bi proširenje postojećeg gasovoda Plavi tok, kojim ruski prirodni gas preko Crnog mora stiže u Tursku, što bi koštalo od tri do pet milijardi dolara za povećanje kapaciteta od pet do 10 milijardi kubika. Ipak, čak i prošireni „Plavi tok“ ne bi imao dovoljan kapacitet da se sav gas koji preko Ukrajine stiže u Evropu preusmeri na tu rutu.
U analizi posvećenoj problemu snabdevanja evropskih država gasom nakon ruskog odustajanja od izgradnje „Južnog toka“, „Stratfor“ procenjuje da bi taj projekat, ipak, mogao da bude realizovan, jer bi Moskva mogla da promeni svoju odluku o njegovom otkazivanju.
