Trombov zid je izum francuskog inženjera Feliksa Tromba (Félix Trombe) iz 1956. godine. Ovaj koncept radi na principu akumulacije sunčeve toplote i njenog emitovanja u unutrašnjost objekta u toku noći.
Na osunčanoj strani objekta postavlja se zid načinjen od materijala koji može da se ponaša kao termička masa - kamen, metal, beton, opeka ili rezervoar za vodu (termička masa - eng. thermal mass - kapacitet materijala da zadržava toplotu).
Sa spoljašnje strane tog masivnog zida, poput staklene fasade postavlja se dobro izolovana staklena površina (IGU) dok između ova dva zida, masivnog i staklenog, ostaje prazan vazdušni prostor.
Zajedno sa ventilacionim sistemom ovaj kompletan sistem se ponaša kao veliko solarni kolektor.Tokom dana, sunce sija kroz zastakljenu površinu i zagreva masivni zid.
Noću bi ovako sakupljena toplota masivnog zida bila emitovana, većinom ka spoljašnjosti objekta, ali staklena opna ovo ne dozvoljava.
Staklena fasada zadržava toplotu masivnog zida znatno višom od spoljašnje temperature. Ukoliko je staklena opna dobro izolovana, a spoljašnja temperatura nije previše niska, temperatura masivnog zida biće viša od temperature unutrašnjeg prostora i prenosiće se na njega.
Trombov zid u savremenoj arhitekturi
Danas je sasvim uobičajeno da se Trombovim zidom naziva i slučaj kada je vazdušna komora između masivnog i staklenog zida zapravo prostorija (predsoblje, trem, trpezarija, zimska bašta i sl). Osnovni razlog za ovakvu slobodu u pristupu konceptu jeste to što po originalnoj zamisli samo mali deo toplote sakupljene u masivnom zidu zaista završi u unutrašnjosti objekta zbog velikog otpora protoku toplote.
Ovaj nedostatak originalnog dizajna u savremenim rešenjima nadomešten je dodavanjem otvora na dnu i na vrhu vazdušne komore između staklenog i masivnog zida. Tako zagrejani vazduh konvekcijom ulazi u unutrašnjost objekta. Otvori imaju poklopce koji se otvaraju samo na jednu stranu pa sprečavaju konvekciju tokom noći uspevajući da održe smer protoka jednakim. Naravno, tokom leta, kada nije poželjno zagrevanje prostora, ovi otvori ostaju zatvoreni.
Kada vazdušna komora više nije zaptivena već je povezana sa unutrašnjim prostorom, Trombov zid dobija priliku da postane sastavni deo i arhitekture unutrašnjeg prostora.
Ipak, ovaj dizajn i dalje ima velike gubitke toplote pa je i danas predmet brojnih istraživanja. Iako su razvijeni brojni drugi sistemi tokom poslednjih pola veka, mnogi naučnici još uvek nisu spremni da se odreknu Trombovog koncepta. S tim u vezi ispituju se mnogi prateći uređaji i poboljšanja koja mogu da povećaju efikasnost Trombovog zida. Više o svemu možete pogledati na linkovima ispod.
Linkovi:
- Trombov zid (Wikipedia, eng.) - http://en.wikipedia.org/wiki/Trombe_wall
- kuća Carbondale, Kolorado, SAD (opis i galerija fotografija) - http://www.aspencore.org/file/Trombe_Wall_Heating.html
- Ministarstvo energije SAD, Nacionalna laboratorija za obnovljivu energiju - NREL (National Renewable Energy Laboratory, Golden, Colorado, U.S. Department of Energy) PDF dokument 6 strana - http://www.nrel.gov/docs/fy04osti/36277.pdf
- termička masa (Wikipedia, eng.) - http://en.wikipedia.org/wiki/Thermal_mass
