Beč - grad na lepom plavom Dunavu koji će, kako prognostičari predviđaju, do 2029. godine biti dom za oko 2 miliona ljudi. Grad konstantno raste i razvija se i zauzima jedno od prvih mesta na svetskim listama najpoželjnijih gradova za život. Uporedo brinući o kvalitetu i standardu za svoje građane, ovaj grad postaje i sve popularnije mesto za pokretanje različitih biznisa.
Upravo sposobnost gradskih vlasti da inteligentno spajaju tradicionalno i moderno, a ostajući verni korenima, kreirala je posebnu sliku ovog grada - to je mesto u kom mnogi od nas žele živeti. Kao moderan i pametan grad, Beč je odlučio da ide u pravcu razvoja pametne infrastrukture i održivog gradskog razvoja. Ta strategija dovela je do ideje o gradnji pametnog grada Asperna, u kojem već sada živi 6.000 ljudi.
Slika 1. Pametni grad Aspern (preuzeto sa www.ekapija.com)
Najveći evropski projekat pametnog gradskog razvoja uveliko poprima svoj oblik, i to na mestu nekadašnjeg aerodroma u severoistočnom delu Beča. Prostor na kom je nikao pametni grad nekada je bio jedan od najvećih i najmodernijih aerodroma u Evropi. Moderan, multifunkcionalni prostor, kada bude kompletno završen, prostiraće se na čak 240 hektara. Do 2028. godine ovde će živjeti više od 20.000 ljudi u 10.500 stanova, a biće ponuđeno i 20.000 radnih mesta. Celokupna investicija ovog mega projekta iznosi 5 mlrd EUR.
Oglas
Jedinstven istraživački i infrastrukturni poduhvat u Evropi
Slika 2. Pametni grad Aspern (preuzeto sa www.ekapija.com)
Od septembra 2014. ovde se uselilo 6.000 stanovnika, koji se već mogu deklarisati kao pametni građani - više od 100 domaćinstava učestvuje u istraživanju života u ovom gradu, a koje vodi istraživačka kompanija Aspern Smart City Research (ASCR), jedistvena u Evropi. Na osnovu podataka koje dobija o potrošnji energije, kreiraju se smernice za razvoj gradova budućnosti. ASCR su osnovali kompanije Siemens, Wien Energie, Wiener Netze, Vienna Business Agency i Grad Beč. Kako nam je objašnjeno, nikada ranije u Evropi nije postojao ovakav obim i tip saradnje nekoliko kompanija i gradskih vlasti, a sve u cilju da u Aspernu pokažu kako se može optimizovati potrošnja i proizvodnja gradske energije, poveća energetska efikasnost i smanji emisija CO2.
ASCR je svoj rad počeo u oktobru 2013. godine, uključuje više od 100 ljudi iz više naučnih oblasti i do 2018. na raspolaganju im je budžet od 38,5 mil EUR.
Oliver Juli iz Siemensa kaže da je projekat izgradnje Asperna veoma bitan Beču, jer grad raste veoma brzo.
- Statistike i prognoze kažu da se u Beč svake godine doseli 20.000 ljudi. U prvoj fazi projekta u fokusu je energetska efikasnost i smanjenje emisije štetnih gasova, za što je korišćeno više vrsta Siemens tehnologija. Svaka zgrada je opremljena sistemima koji regulišu potrošnju i proizvodnju energije. Ovo je najveće testiranje ovog tipa u Evropi - istakao je Juli.
Slika 3. Pametni grad Aspern (preuzeto sa www.ekapija.com)
Istraživanja o načinu potrošnje i upotrebe energije u ovom pametnom gradu ASCR meri na osnovu tri objekta - jedne zgrade, škole i studentskog doma. Podaci koje dobijaju služe im da testiraju pristupe u organizaciji pametnog života i efikasne upotrebe energije. Cilj je da ovi objekti ne budu klasični potrošači energije, već da je proizvode. Kopleksan IT sistem prati proizvodnju, distribuciju, potrošnju, čuvanje i prenos energije.
Najpre, sama gradnja „Aspern Seestadt“ je jedinstvena, i naravno pametno urađena, već u prvim koracima. Otprilike 600.000 tona iskopanog materijala bilo je pripremljeno u logističkom centru kako bi se iskoristilo na gradilištu. Betonu, dobijenom od rušenja pisti bivšeg aerodroma, takođe je data nova svrha. Na ovaj način, ušteđeno je 125.000 prevoza kamionom od i do gradilišta, što odgovara smanjenju emisije 1.400 tona CO2. Pesak i zemlja takođe iskorišćeni od pisti bivšeg aerodroma bili su dovoljni da se kreira ještačko jezero od 5 hektara.
„Aspern Seestadt“ je spojio visokokvalitetnu javnu infrastrukturu, pametne zgrade, zelene površine i otvorene prostore, a sve to spojeno inteligentnom logistikom.
Projektanti su se vodili time da 50% prostora bude rezervisano za parkove, zelene prostore i puteve. Već tri parka na 80.000 m2 su izgrađena, a kombinuju igrališta i prostor za rekreaciju i zabavu, sa modernim mobilijarom.
Dizajniran kao „grad kratkih distanci", „Aspern Seestadt“ je pionirski poduhvat u Evropi kada je reč ne samo o povezanosti sa ostakom Beča, već i o njegovom unutrašnjem uređenju i činjenici da od stana vrlo brzo stižete do svih potrebnih radnji i ustanova. Model predviđa da 20% prostora bude u znaku šetnje i vožnje biciklom, 40% za javni transport i samo 20% za vožnju kolima.
Slika 4. Pametni grad Aspern (preuzeto sa www.ekapija.com)
Aspern ima jedinstvenu šoping ulicu u Austriji, a ona je plod zajedničkog upravljanja menadžmenta i kompanije Spar. Prva sekcija ove šoping ulice otvorena je 2015. godine, duga je 100 metara i uključuje 3.000 m2 radnji, kafea i restorana. Sledeća faza popunjavanja ove ulice startuje u 2017.
Iako je želja da se automobili što manje koriste, ipak se njime neki stanovnici odvoze do posla ili ostalih delova grada. Aspern ima 7 zajedničkih podzemnih garaža, za otprilike 1.900 vozila.
Dženis Džoplin, Hara Arent, Maria Tusch... - sve ulice u Aspernu su inače nazvane imenima velikih žena u svetskoj istoriji.
Tri faze razvoja Asperna
Prva faza izgradnje Asperna traje do 2017. Ona je već dala rezultate, kada se pogleda veliki broj zgrada, kancelarija, komercijalnog sektora, kao i prva austrijska šoping ulica kojom se upravlja. Tu su i smeštajne jedinice za studente, školski kampus, dve metro linije... Kerbler Group ovde gradi Lakeside Park campus, kao i HoHO Wien, najviši soliter u svetu napravljen od drveta, koji će imati stanove, kancelarijski prostor i hotel.
Od 2017. do 2022. slediće ekspanzija ka severu. Biće proširena šoping ulica, završen priključak na autoput A23 i regionalni put S1, kao i železnička stanica. Gradiće se i ostali višenamenski kvartovi oko železničke stanice, kao i kvart za kancelarijske prostore.
Nakon 2022, u trećoj fazi očekuje se naseljenost oko železničke stanice, potpuno popunjena šoping ulica i frekventnost metro linije.
