Osvetljavanje zelenih površina

28.04.2009. | Marija Živanović | Gradjevinarstvo.rs

Osvetljavanje je važan segment, završni čin, projektovanja zelenih površina. Da bi taj "krem na torti" projektovanja bio što "ukusniji" udela svakako ima široka lepeza savremene tehnologije osvetljavanja.

Budući da je osvetljenje kod nas mlada disciplina u sklopu projektovanja zelenih površina, pred njom se nalazi ekspanzija, kako u teorijskom smislu, tako i u praksi. Prema uticajima sa strane u ovoj oblasti, mora se imati kritički odnos. Pravi način je da se prihvati ono što je dobilo stručnu potvrdu u teoriji i praktičnoj primeni.

Marija Živanović, dipl. inž. pejzažne arhitekture

Osnove osvetljavanja zelenila

Na zelenim površinama može se imitirati dnevna svetlost. U takvim slučajevima važan je kvantitet, tj. broj svetiljki. U privatnim vrtovima, ako želimo da stvorimo intimnu atmosferu, važno je koristiti kvalitetno svetlo, pri čemu broj svetiljki nije presudan, pojedini delovi vrta ne moraju biti osvetljeni. Na taj način zadržavamo dozu mističnosti i puštamo da osvaja atmosferu.

Kontrast je pri osvetljavanju zelenih površina izuzetno važan jer može dati potpuno nov izgled objektima i specifičnu notu celom prostoru. U ovom slučaju ga možemo definisati kao količinu svetla i tame, tj. kao odnos osvetljenog i neosvetljenog. Koristeći kontrast između osvetljenog i neosvetljenog, može se stvoriti iluzija nečega što uopšte ne postoji na zelenoj površini.

Ako je svetlo previše jako objekat će izgledati pregorelo jer je isuviše osvetljen, nema blagih senki i polusenki koje mu daju realan oblik i trodimenzionalnost. U suprotnom, ako je objekat nedovoljno osvetljen, neće se nazirati njegov pravi izgled i on će se utopiti u okolnu tamu.

Kao što položaj Sunca uslovljava izgled senki, takav je slučaj i sa veštačkim osvet­ljenjem. U zavisnosti od toga kako se osvetljenje postavi (pod kojim uglom, na kojoj visini itd), ono može menjati oblik i dužinu senki, ali i doživljaj prostora u celosti. Pojedinačne predmete: skulpture, žbunje i drveće, bolje je osvetliti sa dva ili više izvora svetlosti, kako bi što bolje dočarali njihov oblik (po jedna svetiljka odozgo i odozdo, pod pravim uglom i dve bočno, pod oštrim uglom, tj. zakošene).

Standardni uglovi svetlosnog snopa su: 12, 24, 36 i 60 stepeni. Ukoliko se dijagonalom osvetljavaju bordure od žbunja, treba koristiti najširi snop svetlosti. Za osvetljavanje drveća uplight metodom (odozdo), treba koristiti uzak svetlosni snop.

Svetlo iz  vidljivog spektra sastoji se iz šest osnovnih talasnih dužina: crvene, narandžaste, žute, zelene, plave i ljubičaste. Predmet crvene boje, apsorbuje sve talasne dužine osim crvene, koju reflektuje, i koju mi  vidimo. Svaki tip lampe proizvodi određenu boju svetlosti u odnosu na temperaturu koju emituje.

Karakteristično za lampe sa visokim naponom je da imaju veoma siromašan spektar boja u poređenju sa halogenim lampama. To znači da pod njihovom svetlošću predmeti menjaju boju u odnosu na onu koju imaju pod dnevnom svetlošću.

Ukoliko znamo šta će svetiljka uraditi, koje će boje intenzivirati, a koje ograničiti, možemo je upotrebiti sa određenim ciljem. Natrijum će intenzivirati crvenu i žutu, ali će izbaciti plavu iz spektra, pretvarajući sve u bledo narandžastu boju. Živa će uraditi suprotno. Ova karakteristika je za nas korisna jer će takve svetiljke emitovati plavu svetlost, poput mesečeve, što se može iskoristiti kao dobar efekat.

Svetlo za akcentovanje – Ovakav tip osvetljenja koristi se za akcentovanje pojedinih elemenata prostora (skulptura, fontana, klupa za sedenje, itd). Da bi se izbegao zaslepljujući odbljesak, lampe se najčešće postavljaju ispod elemenata koje želimo da osvetlimo. Koristi se za osvetljavanje pergola i drugih masivnih konstrukcija, ali i za sitne detalje kao što su saksije sa cvećem.Svetiljkama za akcentovanje mogu se postići i specijalni efekti - njihovim postavljanjem u krošnje drveća može se oponašati mesečina.

Svetlo upereno na gore (uplight) – predstavlja način osvetljavanja površina ili predmeta odozdo na gore. Najčešće je korišćen i verovatno  najefikasniji način osvetljavanja. Može se koristiti i za osvetljavanje objekata spolja. Kod ovakavog načina osvetljavanja, željeni efekat može se postići korišćenjem bilo kog reflektora ili prigodne lampe. U tu  svrhu mogu se koristiti i lampe ukopane u zemlju.

Svetlo upereno na dole (downlight) – Ovaj tip osvetljenja je odličan za pergole, gazeboe ili druge vrste poluzatvorenih objekata, gde može da naglasi pojedine zanimljive delove unutrašnjosti objekta.

Pored upotrebne vrednosti raznovrsnih načina rasvete, u svetu se sve više vodi računa o estetskoj strani mnogobrojnih lampi, transformatora, sočiva, abažura i filtera. Ovde se mora stalno biti oprezan da neplanska i nestručna upoteba ne dovede do banalizacije, a pogotovo mogućnost da se neumerenim forsiranjem ne sklizne u vode neukusa. Ta opasnost postoji i u masovnoj industrijskoj proizvodnji raznovrsnih uređaja koji u parkove i bašte treba da unesu svetlost i čarobnost.

Konkretni primeri u zavisnosti od potrebe

Prijatna šetnja stazama – Na velikim zelenim površinama ili vrtovima, mesta u koja su uperene grupe svetiljki, mogu biti jako udaljena jedna od drugih, tako da se nameće potreba osvetljavanja prostora između njih (koji ostaje u mraku), kako bi posetiocima obezbedili nesmetano i sigurno kretanje. Sa druge strane, osvetljenje samo duž staza može biti sasvim dovoljno za omogućavanje prijatne šetnje u vrtu.

Postavka malih prizemnih svetala odaje utisak staze, ali treba imati u vidu da veliki broj svetiljki postaje poguban za atmosferu kako u enterijeru, tako i u eksterijeru. Staze treba blago osvetliti. Niske svetiljke, širokog svetlosnog snopa su jako efektne. Najbolje ih je postaviti među biljem duž staze.

Ukoliko se osvetljava ili markira staza, kolski prilaz, kolski put, ali da pritom u blizini ne postoje elementi iza kojih bi se svetiljke zaklonile, dobro rešenje predstavljaju svetiljke u vidu malih fluorescentnih stubića. Mogu se postaviti u držače od prirodnih materijala.

Veoma je važno napomenuti da je osvetljavanje staza u parkovima pomoću različitih vrsta kandelabra, možda najjeftinije, ali je sa druge strane potpuno nefunkcionalno. Problem predstavljaju modeli kandelabra koji imaju staklenu kuglu. Kugla je konstantno izložena kiši i prašini, prlja se i na taj način smanjuje jačinu svetlosti. Smatra se da samo 40% svetlosti pada na stazu ukoliko se koriste ovakvi modeli svetiljki.

Osvetljavanje staza je obavezno zbog sigurnosti posetilaca, ali funkcionalnost i dekorativnost mogu biti zadovoljene ukoliko je osvetljenje vešto osmišljeno. Poprečno osvetljenje staza sa bočnih zidića je jedna od najboljih tehnika. U ovu svrhu treba koristiti reflektore jačine 20 vati koji će projektovati snop svetlosti na stepenište ili ravnu površinu staze i na taj način istaći njihovu teksturu odnosno tip popločanja.

Za osvetljavanje staza mogu se koristiti i solarne svetiljke. Ove svetiljke nisu adekvatne jačine ali su pogodne za markiranje. Njihova osnovna prednost je u tome što se veoma lako postavljaju.

Usnuli snop na krošnjama džina

Izgled vrta, bašte i drugih zelenih površina, definisan je živom ogradom, žbunjem, stazama između njih, zidovima, ogradom koja ih odvaja od okoline... Konture drveća, zidova, živih ograda mogu potpuno biti transformisane tokom noći. Svaka forma može da dobije drugi oblik u zavisnosti od toga koliko se i kako osvetli.

Ukoliko dominira žbunje i nisko rastinje, najbolje je koristiti nisko osvetljenje. Preporučuje se korišćenje reflektora koji će ih direktno obasjati, i na taj način istaći njihovu teksturu. Često će se bolji rezultati postići uz pomoć dva izvora svetlosti – jedan da utvrdi spoljne konture, a drugi da da masu elementu koji se osvetljava.

Ako je u pitanju veća zelena površina, sa više biljaka koje ponaosob predstavljaju celinu, onda ih tako treba tretirati i prilikom osvetljavanja. Treba naglasiti svaku celinu pojedinačno, a istovremeno ih i objediniti.

Za osvetljavanje drveća treba koristiti reflektore koji će ih obasjavati odozdo. Korišćenje snopa širine veće od 35 stepeni nije poželjno, jer u tom slučaju dolazi do rasipanja svetlosti. Veće zelene površine obiluju visokim, gorostasnim drvećem koje zahteva i prigodnu rasvetu. Ukoliko je drvo visine 9 metara, potrebno je koristiti minimum jednu jaku svetiljku postavljenu na najmanje 2 metra od stabla. U ovom slučaju se preporučuje postavljanje još jedne svetiljke koja će biti niže pri zemlji u odnosu na prethodnu.

Prilikom osvetljavanja drveća mogu se koristiti svetiljke koje proizvode različite boje svetlosnog spektra. Žuta boja ističe zelenilo lišća i trave, na način na koji zelena ne može. Plavo svetlo je dobar izbor za osvetljavanje četinara koji poseduju prirodan plavičasti ton.

Osvetljavanje odozdo je tehnika koja se najčešće koristi kod drveća. Ova tehnika predstavlja jedinstven način vertikalnog naglašavanja. Drveće sa otvorenim habitusom propušta svetlost kroz celu krunu što stvara kontraste u boji.

Drveće koje ima zanimljivu, odnosno specifičnu boju kore, idealno je za osvetljavanje i isticanje. U ovu grupu drveća spadaju: breza sa srebrnkastom bojom kore, Prunus serrula sa bakarnom bojom kore, ali i gledičija, koja ima zlatkasto lišće poput paprati, crvenolisni javor koji ima vatrenu boju lišća itd. Drveće koje ima neprozirnu, gustu krunu, kao što su četinari, jedino može biti osvetljeno spolja. Ukoliko treba osvetliti nekoliko stabala, jedan izvor svetlosti treba postaviti spreda a drugi sa strane kako bi proizveli kontrast.

Osvetljavanje zida objekta koji se nalazi na zelenoj površini, kako bi se na njega reflektovala silueta drveta, daće veoma zanimljiv efekat samo ukoliko drvo ima otvorenu strukturu. Postavljanjem reflektora spreda  projektuje se  senka drveta na zidu. Preporučuje se korišćenje malih javora koji će takvim osvetljavanjem, na zidu reflektovati mnogo veću siluetu nego što je njihova realna veličina.

Jedna od omiljenih tehnika dizajnera osvet­ljenja je mesečina – svetiljke male jačine, fiksiraju se na drvetu i usmeravaju na dole kako bi se senka nižih grana i lišća reflektovala na okolnom tlu. Lampe koje se upotrebljavaju u ovoj tehnici: 35W, sa uglom svetlosnog snopa od 60 stepeni, lampe od 50W kod drveća guste krune, 20W za malo drveće. Bledo plavi filteri će imitirati boju mesečine.

Za osvetljavanje niskog i srednjeg drveća koristiti jednu ili više volframskih halogenih lampi od 50 do 75 vati i uglovima od: 24 stepeni za tanku srebrnu brezu, 60 stepeni za drveće koje ima viseću krunu (tužna vrba) i 36 do 40 stepeni za ostalo drveće.

Mesečina na cveću i biljnim bordurama

Prilikom osvetljavanja cveća, treba voditi računa o njihovoj boji. Cveće koje je pastelnih boja ili belo, dobro se ističe relativno slabim svetlom. Ukoliko je bilje gusto posađeno ili ima gust habitus, njihovo osvetljavanje sa okolnog drveća (downlight), ili nekih drugih struktura, u kombinaciji sa osvetljavanjem odozdo i unakrsnim osvetljavanjem, može biti veoma zanimljivo. Ovo je važno u slučajevima gde je cveće ključ dizajna bašte ili bilo koje manje zelene površine. Osvetljavanje odozgo, sa pergole ili zida, predstavlja najefektniji način osvetljavanja cveća ili puzavica. Metodom mesečine se na suptilan način sa drveća osvetljavaju površine pokrivene lejama ili biljnim bordurama.

Biljke koje imaju lišće karakterističnog oblika, nude pregršt mogućnosti projektovanja svetlosti kroz njih na neke druge površine. Kod paprati je lišće element koji se ističe osvetljavanjem. Preporučuje se korišćenje belih lampi ili običnih halogenih svetiljki. Upotreba zelenih ili plavih lampi bi u ovom slučaju dala veštačku notu biljkama.

Svetiljke jačine 50W, sa svetlosnim snopom od 30 do 60 stepeni, najčešće su pravo rešenje za široko žbunje u velikim vrtovima. U manjim vrtovima treba koristiti svetiljke jačine 35W sa svetlosnim snopom od 36 do 60 stepeni. Kod krovnih vrtova, koriste se svetiljke jačine 20 W.

Kod osvetljavanja žbunja, upotreba reflektora je mnogo adekvatnija u odnosu na ostale tipove osvetljenja jer reflektori nude veće uglove osvetljavanja.

Mašta talasa travnjak

Travnjaci mogu predstavljati veliki problem naročito ako su ravni i uredno, nisko košeni. Ove površine treba osvetliti jakom, direktnom svetlošću samo ukoliko se koriste za sportske aktivnosti. U suprotnom, ovakav način osvetljavanja travnjaka neće dati zanimljive rezultate.

Uz malo mašte, čak i ravan, monoton travnjak može biti preoblikovan. Široke reflektore treba usmeriti preko celog travnjaka ali tako da snop svetlosti bude što niže do zemlje. Nisko svetlo će istaći teksturu travnjaka i bilo kakvu promenu nivoa tla ili visine trave. Vrlo zanimljivo izgleda svetlosni snop spušten što niže do tla koji prolazi kroz ili preko žbunja na travnjaku. Na taj način će se na travnoj površini reflektovati senke žbunja i rastinja koje se nađe na njemu.

Mogućnosti u osvetljavanju postaju mnogo interesantnije kada je travnjak talasast, ima oštru promenu u nivou ili se trava ne kosi nisko.

Staze preko ili pored travnjaka koji se redovno kosi, treba osvetliti adekvatnim staznim lampama. Ove lampe će biti dovoljne da osvetle stazu i deo travnjaka sa obe njene strane, ali ako je u pitanju travnata površina sa visokom travom (kao na livadama) osvetljenje može biti mnogo mističnije. Preporučuje se osvetljavanje manjih zona travnjaka, koji je obogaćen zanimljivim rastinjem, ili pak nasumično razbacivanje svetiljki ukopanih u zemlju koje će dati zagonetni sjaj tu i tamo na travnjaku.

Za osvetljavanje travnjaka, osim električnih svetiljki, mogu se upotrebiti japanski kameni fenjeri ili uljane lampe.

Kamen - "ekran" za igru senki

Kamenje je slično gusto zbijenom žbunju pa samim tim može biti osvetljeno na isti način. Pojedinačno kamenje, kao i kamenje u grupama, ima određen oblik što omogućava ostvarivanje zanimljivih efekata njihovim osvetljavanjem. Postavljanjem malih svetiljki u samo srce grupe kamenja, ističe se njihova boja i forma, a svetiljkama postavljenim sa strane povezuju se sa ostatkom zelene površine.

Silueta kamenja ima veliki potencijal prilikom osvetljavanja. Jaka, oštra, interesantna silueta sa malim usko fokusiranim detaljem spreda, predstavljaće vrlo mističnu površinu u koju ćete usmeriti snop svetlosti. Pojedinačno kamenje ili grupa, tretirani kao apstraktna skulptura, mogu otvoriti nove ideje za osvetljenje.

Kamen glatke teksture, odličan je ekran za projektovanje senki koje svetlost proizvodi odbijanjem od različitih površina. Svetlost koja se odbija od vodene površine ka kamenu, produkuje fascinantnu igru senki odnosno šara na njemu. Ovakve šare mogu nastati i kada svetlost sija kroz lišće ka kamenu. Igra ovakvih senki je zanimljivija sa kamenom neobične teksture i boje.

Kad senke plešu na vetru

Ograde, zidovi i paravani mogu se tretirati na isti način kao i kamenje. Ograde od vrbe ili leske imaju dobru teksturu i odličan su element za oblikovanje. Svetlosni snop koji pada na njihovu površinu, dobro ističe teksturu. Pozadinsko osvetljavanje je pogodan metod za ograde i otvorene paravane. Kada se osvetle odpozadi, tako da svetlosni snopovi prolaze kroz njih, cela njihova konstrukcija biće pretvorena u siluetu.

Ova tehnika se može upotrebiti i za osvetljavanje zidova od stakla. Stakleni zidovi su odlični u funkciji ekrana na kome se projektuje svetlost. Svetlost usmerena kroz biljke ka staklenom zidu, koji je postavljen  ispred njih, na staklu oslikava najrazličitije konture i senke koje će zanimljivo plesati sa vetrom.

Voda kao ogledalo

Voda može biti u pokretu (potok) ili stagnirajuća (bazen, jezero, ribnjak...). Noću, stajaća voda obezbeđuje reflektovanje svetlosti. Svaka mirna površina postaje ogledalo. Preko dana, takva površina može reflektovati drveće, oblake, obližnje zgrade... a noću je klasičan primer reflektovanje meseca. Osvetljavanje vodenih površina, tj. korišćenje vode kao ogledala, predstavlja drevnu tehniku koju su koristili Zen baštovani.

Osvetljavanje elemenata, koji se nalaze pored bazena, predstavlja zanimljiv poduhvat. Postoje dva načina za njihovo osvetljavanje: odbijanjem svetla od vodene površine ili kroz samu vodenu površinu. U oba slučaja, svetlost će se pomerati ako se voda pomera, stvarajući igru svetlosti i senke na okolnim elementima (kamen, žbunje, cveće...). Ukoliko se postavljaju ispod vode, obično se koristi jedna ili dve do tri svetiljke. Namena ovakvog osvetljenja je doprinos sveukupnoj atmosferi vrta. Svetiljke su niskovoltažne i lako se postavljaju. Ovo osvetljavanje izgleda podjednako privlačno bilo da se voda pomera ili je statična.

Veštačke vodene površine, za razliku od prirodnih, mogu imati bilo koji oblik kao i svetlosne efekte. Ukoliko vodena površina treba da izgleda  prirodno ali postoji potreba za osvetljenjem, ne treba postaviti izvor svetlosti ispod vode. Za vodopad, koji treba da izgleda prirodno, nabolje je osvetliti njegovu površinu tako da se istaknu pokret vode i boje okolnog rastinja. Pravilan izbor tačke na pokretnoj vodi, koja će se osvetliti, doprineće da se svetlo odbija od nje ka bilo kakvoj površini koja se nalazi u okruženju. Pokreti vode koji će se na ovaj način reflektovati po bašti, biće naglašeni jer su najbolja kopija prirodnog. Svetlost ne treba usmeravati na površinu mirne vode. U ovom slučaju svetiljke treba postaviti ispod površine vode.

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...