Da li bi arhitekte trebali da budu odgovorni za politiku njihovih klijenata ili njihove zemlje? Izgleda da Kraljevski institut britanskih arhitekata (RIBA) misli tako.
Arhitektura nije politička disciplina, ili makar ne bi trebala biti. Naravno, postoje uticaji (obično prikriveni) u procesu donošenja odluka, koji su važan faktor svakog projekta, čak i tamo gde oni nisu očigledni. Svaka zgrada je oličnje jedne tačke gledišta ili druge, koje često proizilazi iz ekonomije njenog razvoja ili moći njenog vlasnika. Razmislite o razlikama između, recimo, korporativnog nebodera i socijalnog stanovanja.
Ali, arhitektura obično ne igra mnogo veliku ulogu na velikim podijumima zakonodavstva i diplomatije, osim kao dramatična pozadina ili kao povremeni politički fudbal, kao na primer projekat Beograd na vodi.
Tako da je nedavni nalet vesti koje su uključivale Kraljevski institut britanskih arhitekata (RIBA), Izraelsku asocijaciju ujedinjenih arhitekata, Međunarodnu uniju arhitekata (UIA), i izralesko naselje na okupiranoj palestinskoj teritoriji je došao kao veliko iznenađenje. U martu ove godine, upravljačko telo Kraljevskog instituta britanskih arhitekata, RIBA savet, je doneo sledeći zahtev:
„Budući da Izraelska asocijacija ujedinjenih arhitekata (IAUA) ne obraća pažnju na Rezoluciju 13 iz 2005. i 2009. godine Međunarodne unije arhitekata, RIBA poziva Međunarodnu uniju arhitekata, kao međunarodnog čuvara profesionalnih i etičkih standarda u našoj profesiji, da suspenduje članstvo Izraelske asocijacije ujedinjenih arhitekata, sve dok ona ne deluje protivno ovih ilegalnih projekata, i poštuje međunarodno pravo, kao i sporazume i rezolucije Međunarodne unije arhitekata.“
|
|
|
Izraelsko naselje Maale Adumim na zapadnoj obali u blizini Jerusalima |
A, šta je upravo Rezolucija 13 Međunarodne unije arhitekata? Ona „osuđuje razvojne projekte i izgradnju zgrada na zemljištu koje je etički prečišćeno ili nezakonito prisvojeno, kao i projekte zasnovane na propisima koji su etnički ili kulturološki diskriminatorni, i slično osuđuje sve akcije koje su u suprotnosi sa Četvrtom Ženevskom konvencijom“.
Drugim rečima, udruženje arhitekata Velike Britanije je pozvalo međunarodnu matičnu organizaciju profesije da disciplinuje svoj pandan u Izraelu. Zašto? Zato što se većina glasačkog tela u Savetu RIBA protivi naselju - „tim ilegalnim projektima“ - i smatra da izraelski arhitekti trebaju da snose odgovornost.
Pričamo o vrućem pitanju. Naselje je osuđeno od strane američke vlade i Ujedinjenih nacija kao glavna prepreka mira između Izreala i Palestinaca. Zahtev Kraljevskog instituta britanskih arhitekata ide uz ruku sa nedavnom izjavom američkog državnog sekretara Džona Kerija (koju je kasnije povukao) da Izrael rizikuje da postane „aparhejt država“ ukoliko ne uspe da postigne dvosmerno rešenje sa Palestincima. Predlog je izazvoa proteste od strane uglednih arhitekata u SAD-u, među kojima ćemo izdvojiti Danijela Libeskinda, Ričarda Majera i druge.
Mnogo veći umovi od naših su pokušali i nisu uspeli da daju smisao izrealsko-palestinskom sukobu. Mi ćemo vas poštedeti našeg mišljenja o tom pitanju. Ali ćemo vam ponuditi reč dve o samom predlogu Kraljevskog instituta britanskih arhitekata, izvučenih direktno iz Zlatnog pravila i Besede na gori: „Ne sudite, da vam se ne sudi.“
Bez obzira na nečije pozicije i mišljenja o okupiranim teritorijama, vrlo je jasno nepravedno smatrati celu arhitektonsku zajednicu u Izraelu odgovornom za naselja, jer nije svaki arhitekta u zemlji učestvovao u njihovom projektovanju i izgradnji. Štaviše, neki se sigurno ne slažu sa osnovnom politikom ovoga.
Da li je Izraelska asocijacija ujedinjenih arhitekata podnela zahtev za suspenziju RIBA organizacije kada je Zaha Hadid pristala da projektuje Hajder Alijev centar u Bakuu, Azerbejdžan? Uostalom, njen klijent je bio Ilham Alijev, koji je nasledio svog oca Hajdara na poziciji predsednika ove države bogate naftom - države koju dežurni pas čuvar Amnesti internašenel opisuje kao državu „opterećenom endemskom korupcijom“, a uredništvo Vašington Posta naziva „autoritarnom državom“.
Pojedinci i grupe pojedinaca čine loše izbore, ali to nije razlog da se osudi cela zajednica. Postoji li kolektivna krivica arhitekata u Izraelu? Šta Vi mislite?
