Grafen, dvodimenzionalna rešetka atoma ugljenika, može biti čudesni material trenutno popularan, ali ulatratanki slojevi drugih elemenata se takođe pokazuju kao uzbudljive oblasti istraživanja. Listovi germanijuma i kalaja debljine jednog atoma su pokazali potencijal kao poluprovodnik i toploški izolator, a sada ultratanki slojevi volframa i selena su korišćeni za stvaranje diode koja može da se koristi kod ultratankih, fleksibilnih i poluprovidnih solarnih ćelija.
Iako su solarne ćelije na bazi grafena krasile naše virtuelne stranice u prošlosti, elektronska stanja grafena nisu „veoma praktična za stvaranja fotonaponskih sistema“, kaže Tomas Miler (Thomas Mueller) sa Tehnološkog univerziteta u Beču. Zato su on i njegov tim bili u potrazi za nečim drugim i usendvičili su sloj atoma volfgrama između dva atoma selena. Utvrđeno je da dobijeni volfgram diselenid (WSe2) monosloj upija svetlost, slično grafenu, ali je takođe u stanju da koristi svetlo da generiše električnu energiju.
Materijal od volfgram diselenida je toliko tanak da 95 odsto svetlosti koji ga udari, prolazi pravo kroz njega, dok se desetina od preostalih pet odsto koji aporbuje materijal konvertuje u električnu energiju. Iako je ovo mala količina ukupno, istraživači ističu da je ovo približno visokoj internoj efikasnosti konverzije i da veće količine električne energije mogu biti generisane slaganjem više slojeva.
Oglas
Međutim, visoka transparentnost materijala se može takođe posmatrati kao prednost, sa potencijalom da se slojevi solarnih ćelija postave na prozore kako bi proizvodili električnu energiju uz nesmetano propuštanje svetlosti u objekat. Materijal je takođe fleksibilan, što mu otvara mogućnosti da se koristi u fleksibilnim solarnim ćelijama i displejima.
Rezultati eksperimenta tima sa Tehničkog univerziteta u Beču su objavljeni u časopisu „Nature Nanotechnology“.
