Stan ispod ravnog krova? Koliko ljudi u Srbiji ima noćne more na samu pomisao da živi ispod ravnog krova? Koliko ljudi je čulo signal za prekid telefonske veze kada kažu da je stan koji prodaju na poslednjem spratu, ispod ravnog krova?
Leti ringla nad glavom, zimi plafon požuti od kondezovane vlage, a tokom cele godine ljuštenje i otpadanje kreča i tapeta, skupljanje buđi, a neretko i pravo malo prokišnjavanje gde ne pomaže ništa osim posuda poređanih po podu.
Kroz školovanje čuo sam i savete profesora arhitekata da to prosto ne radi ovde jer je prevelika temperaturna razlika leti i zimi, i da nijedan materijal ili sistem ne može to izdržati i mora da procuri kad-tad.
Kad-tad sve mora da se desi, ali do tada – ravni krovovi su jednako pouzdani kao i svi drugi, ali, ravni krovovi, kao i svi drugi, moraju biti pravilno izvedeni. To je sve. Tada radi...
Ravni krovovi su bili skoro obavezan deo arhitekture još od vremena predratne moderne. Već od 60-ih godina, sva masovna stambena gradnja kod nas podrazumevala je ravan krov. Međutim, nije podrazumevala pravilno postavljenu i dimenzionisanu termo i hidroizolaciju ravnih krovova. To je izazivalo probleme koji su skoro sasvim potisnuli ravne krovove poslednjih decenija kod nas. Krajnji korisnici nemaju poverenje u ravan krov, ali ni mnogi ljudi iz struke – arhitekte i izvođači...
Nemogućnost ili bezidejnost rešavanja pokrivanja velikih površina kosim krovom, uz strah od ravnih krovova koji se uvukao i u redove arhitekata a ne samo investitora i krajnjih kupaca, doveli su do veoma često primenjivanog rešenja poslednjih godina – polukružni krov (gde je objekat jednostavno završen konstrukcijom u obliku segmenta avionskog hangara).
Ne postoji nijedan razlog tehničke prirode zbog kojih ravni krovovi predstavljaju loše rešenje koje samo čeka trenutak da izda. Isto tako ravni krovovi ne bi trebalo da budu tek jednostavan izlaz za oblikovno rešenje objekta. Uvek je loše kada se stvari rade na drugi način zato što ne mogu onako kako bismo zapravo želeli, zato što ne znamo kako ili mislimo da je nemoguće.
Dakle, ravan krov je pouzdan kao i svaki drugi, onda kada je projektovan i izveden kao i svaki drugi: uz poznavanje materijala, korišćenje njegovih prednosti i eliminisanje njegovih mana... Neozbiljno je reći da je ravan krov uopšteno skuplji od običnog, jer u građevinarstvu, gde su činioci brojni i raznoliki, jednostavno ne mogu da se prave takve paralele. Najskuplji krov je onaj koji prokišnjava, o svemu drugom može da se priča...
Na primer: cena membrane po kvadratu može biti veća od cene crepa, sa sve potkonstrukcijom, ali ravan krov u nekim slučajevima može da obezbedi veću kvadraturu u okviru zadate visine gabarita objekta.
Ovaj detalj će svakako imati veliki finansijski efekat kod jednog projekta. Zatim, niko neće uspeti da napravi takvu kalkulaciju, npr. kod objekata za parkiranje vozila, u kojoj se više isplati postavka kosog krova. Ovi primeri su tu samo da podsete da je svaki građevinski poduhvat priča u kojoj se moraju poznavati i znati sve moguće varijante. Jedino na taj način može da se izabere dobitna kombinacija.
Međutim, jedna od najvećih prednosti ravnih krovova jeste mogućnost korišćenja krovne terase. Ona jednak užitak pruža i kada je objekat u prirodi i kada se nalazi usred urbanog jezgra. Svako će osetiti posebno zadovoljstvo u posmatranju grada koji se budi u letnjem svitanju ili noćnih svetala svuda ukrug.
Čitaoci su upoznati sa veoma kvalitetnim podovima od prirodnih i sintetičkih materijala koji su namenjeni upravo korišćenju na površinama izloženim uslovima otvorenog prostora.
Takođe, pisali smo i o načinu i o mogućnostima za postavljanje zelenila na krovne terase...
Naše građevinarstvo je učinilo veliku nepravdu ravnim krovovima. Verovatno je da nema radova koje smo, u tolikoj meri, toliko loše izvodili. Da smo kod izvođenja temelja svih tih objekata odstupali od pravila koliko smo to radili kada su u pitanju njihovi (ravni) krovovi, verovatno bismo polovinu već odavno morali da zidamo ponovo.
