Stakleni podovi omogućavaju stanarima ove kuće da sa trpezarijskog stola gledaju dole ka toaletu koji se nalazi unutar ove betonske kuće bez prozora, smeštene u Šangaju, i delo kineskog arhitektonskog biroa Atelier FCJZ.
Arhitekta Jung Ho Čang iz biroa Atelier FCJZ je prvobitno projektovao Vertikalnu staklenu kuću kao urbani stambeni prototip za potrebe konkursa iz 1991. godine. Dvadeset i dve godine kasnije, biro je uspeo da realizuje ovaj projekat kao deo Bijenala arhitekture i savremene umetnosti.
Zgrada sada funkcioniše kao pansion za gostujuće umetnike i arhitekte. Četvorospratna kuća, čiji projekat je delimično izmenjen u odnosu na prvobitni projekat iz 1991. godine, ima stakleni krov i staklene spratove između svakog nivoa, što znači da stanari mogu da vide šta se dešava u kući od podruma do neba.
Prema arhitekti Lu Baiu, kuća je rotacija od 90 stepeni u odnosu na tipične staklene kuće modernističkog perioda, stavljajući naglasak na duhovnost i materijalima. „Sa zatvorneim zidovima i transparentnim podovima, kao i krovom, kuća se otvara ka nebu i zemlji, poziconirajući stanare tačno u sredini, stvarajući mesto za meditaciju“, objasnio je on.
|
|
|
Jedan čelični stub se proteže tačno kroz sam centar zgrade. Zajedno sa nizom krstastih greda, on iseca spratove na četvrtine u kojima se smeštaju različite aktivnosti. Na svakom spratu, jedna od ovih četvrtina je zauzeta sa čeličnim spiralnim stepeništem koje se proteže od podruma do drugog sprata koga karakteriše dupla visina plafona.
|
|
|
Oskudni betonski zidovi kuće su izliveni uz pomoće drvene oplate, koja je ostala gruba spolja i išmirglana iznutra kako bi dala kontrast u teksturi između fasadnih i unutrašnjih zidova.
Svaki stakleni sprat se ukotvljuje u uski horizontalni otvor u zidovima, a arhitekte su dodale osvetljenje duž tih raskršća kako bi stvorili trake svetlosti na fasadi zgrade koje su vidljive noću. Celokupni otisak kuće je samo 40 kvadratnih metara.
