Zidanje opekom (ciglom)

Zidanje opekom je najvažniji posao u zidarskim radovima. Pravila zidanja koja se odnose na opeku mogu se primeniti i na druge materijale od kojih se izrađuju zidovi (blokovi i kamen). Veština zidanja se stiče na opeci, a proširuje i usavršava zidanjem raznih blokova od šljake, betona, kao i na opekarskim blokovima.

Opeka (cigla) namenjena za zidanje mora biti čista da bi na nju bolje prianjao malter. Pored toga ona mora biti dovoljno nakvašena da ne bi povukla vlagu iz maltera koja mu je potrebna za vezivanje. Opeke treba naročito leti, kad su vrućine, ne samo kvasiti nego i potapati, pa tek onda upotre bljavati za zidanje. Malter treba da bude dovoljno židak da bi prodirao u spojnice između opeka, da bi se lakše razastirao zidarskom kašikom i mistrijom, i da bi bolje prodirao u pore na površini opeke i sa njom na taj način stvarao čvršću vezu.

Malterom se popunjavaju dodirne i ležišne spojnice. Debljina dodirnih spojnica je 1cm, a ležišnih 1,2cm. Pri zidanju zidar slaže opeku u pravilan slog, i svaku rukom postavlja u maltersku posteljicu. Pri postavljanju opeke “uštine” malter iz ležišne spojnice i utisne ga u dodirnu spojnicu. Pošto se time dodirna spojnica ne ispuni potpuno malterom, razlika se dolije zidarskom kašikom ili doda mistrijom. Tačan položaj postavljene opeke doteruje se udarcima čekića ili šakom (sl. 3.31). Pogrešno postavljena opeka se ne sme pomerati, jer se time remeti malterska veza koja se uspostavlja odmah pri dodiru opeke i maltera. Zato je bolje takvu opeku podići, očistiti je od maltera, razastrti novu maltersku posteljicu, pa opeku ponovo postaviti ali na pravo mesto.

Sl. 3.31 - Ugradnja opeke pri zidanju

Oglas

Sečenje opeke

Iz praktičnih razloga ne izrađuju se delovi opeke, pa se pri zidanju oni dobijaju sečenjem celih opeka oštrim delom zidarskog čekića. Opeku namenjenu za sečenje radnik hvata levom rukom, tako što mu ona nasatice leži na dlanu, između četiri prsta sa jedne strane i palca sa druge strane opeke (sl. 3.32), ili, što je bolje, između 4 prsta i donjeg dela dlana. Na taj način palac je okrenut naniže i ne postoji opasnost da se radnik pri lomljenju opeke poseče.

Sl. 3.32 - Sečenje opeke

Pri sečenju opeke udara se oštrim delom zidarskog čekića po mestu gde treba načiniti prelom. Pri tom radnik gleda mesto po kome udara, a ne alatku kojom udara. Za početak vežbanja dobro je da se mesto gde treba da bude prelom označi. Pri udaranju čekićem ne pomera se cela podlaktica već samo šaka.

Kad se zidovi tačno obeleže u osnovi, postave se prve opeke prvog sloja. Prve opeke se postavljaju na uglove i na krajeve zida, i to u maltersku posteljicu, razastrtu po podlozi. Zatim se zategne kanap po gornjoj ivici krajnjih opeka, i to sa spoljne strane zida, ako zid ima jedno lice, a ako ima dva lica, onda i sa spoljne i sa unutrašnje strane.

Opeke se ređaju od krajeva ka sredini, tako da gornje ivice dodiruju zategnuti kanap. Zid debljine pola ili jedne cele opeke ima jedno lice. Lice je ona strana zida koja se poravnava pomoću konca, ravnjače i viska. Suprotna strana je neravna zbog nejednakosti opeka. Zidovi debljine opeke i po, i više imaju dva lica. Pri zidanju neprekidno se kontroliše da li su ležišne spojnice horizontalne, kao i njihova debljina (sl. 3.33). Na vertikalnoj letvi, koja se postavlja u ugao zida, izvršena je podela za svaki sloj opeke, tako da u jednom metru visine zida ima 13 redova opeke.

Sl. 3.33 - Zidanje zida od opeke

Ako je tokom zidanja došlo do remećenja horizontalnog položaja slojeva, izravnavanje se obavlja povećavanjem debljine spojnica, ali ne u jednom redu, već kroz nekoliko slojeva ravnomerno. Spoljne zidove je bolje zidati sa spoljne strane, i to sa skele. Na taj način se lakše kontroliše pravilan položaj slojeva i zida. Kod višespratnih zgrada, pošto se ne isplati podizanje spoljnih skela, zida se sa unutrašnje strane. Takvo zidanje je prilično otežano, jer se zida “preko ruke”, a zidari se naginju preko zida, kvare vezu između opeka i maltera i izlažu se opasnosti od pada.

Postupak pri zidanju i organizacija radnog mesta

Radno mesto treba tako organizovati da učinak bude što veći, a rad što lakši. Pre početka rada na radnom mestu treba da bude sav potreban materijal za 2 do 3 časa rada. Ta rezerva se mora stalno dopunjavati u toku radnog vremena. Materijal treba da bude tako raspoređen da je radnicima uvek pri ruci. Krečni malter se donosi pola časa pre ugrađivanja, a cementni pred samo ugrađivanje. Korita za malter stavljaju se na 60 do 70cm od zida, na svakih 2 do 2,5m. Između sanduka za malter smeštaju se po dve figure opeke na udaljenju 25 do 30cm od sanduka (sl. 3.34). Visina figure je 5 do 6 redova.

Sl. 3.34 - Organizacija radnog mesta zidara

Osnovna pravila zidanja

Zid kao konstruktivni element građevine mora biti izrađen tako da može da prihvati terete. Elementi zida prikazani su na sl. 3.35.

Sl. 3.35 - Elementi zida i njihovi nazivi

Zid se može privremeno prekinuti. Razlikuje se stepenast i zupčast prekid zida. Zupčast prekid je onaj kod koga opeke kao zupci ispadaju iz završne zidne ravni.

Stepenast prekid je onaj kod koga se opeke stepenasto povlače od nižih slojeva ka višim (sl. 3.36).

Sl. 3.36 - Zupčast i stepenast prekid zida

Debljina i dužina zidova

Sloj je sklop opeka poređanih po određenom redu.

Ležišna ravan je horizontalna površi na opeka u jednom sloju.

Ležišna spojnica je prostor između dva sloja opeka, ispunjen malterom deblji ne 1,2cm.

Dodirna spojnica je prostor između susednih opeka, koja je ispunjena malterom debljine 1cm.

Dužnjak je opeka u zidu koja je svojom dužom stranom paralelna sa pravcem pružanja zida.

Vezač je opeka u zidu koja je svojom dužom stranom upravna na pravac pružanja zida (sl. 3.37).

Sl. 3.37 - Dimenzije zida u zavisnosti od broja poluopeka i spojnica

Lice zida je unutrašnji ili spoljni izgled zida.

Debljina zida se računa i obeležava prema broju celih opeka koje se u njemu sadrže ili je izražena u centimetrima. Na primer, zid od ½ opeke je debljine 12cm; zid od 1 opeke je debljine 25 cm; zid od 1,5 opeke ima debljinu 38cm, itd.

Ako se želi da opeka u nekom zidu bude apsolutno pravilno složena onda projektant mora voditi računa o tome da u svakoj dužini zida bude sadržan ceo broj poluopeka.

Za zid slobodan sa obe strane dužina je n × 13-1 (n je broj poluopeka, 13 je dimenzija poluopeke i jedne dodirne spojnice).

Za zid koji se utapa u drugi zid sa jedne strane, a sa druge je slobodan, dužina iznosi: n × 13cm.

Za zid koji se utapa sa obe strane u druge zidove dužina je n × 13-1cm. Pri zidanju se treba pridržavati sledećih osnovnih pravila:

svaki sloj zida po celoj debljini i dužini mora ležati horizontalno;
dodirne spojnice dva uzastopna sloja ne smeju se poklapati, već se prevezuju najmanje za ¼ opeke ili za ½ opeke, što je povoljnije;
dodirne spojnice moraju da prolaze, ako je moguće, po celoj debljini ili dužini zida;
u unutrašnjosti zida, u svim slojevima, upotrebiti samo vezače;
u zidovima čija debljina sadrži ceo broj celih opeka u prvom i poslednjem slogu upotrebiti samo vezače. To je važno za poslednji sloj zbog toga što dužnjaci koji idu ivicom zida nisu stabilni, pa radnici koji se kreću po zidovima mogu pri stajanju na njih da izgube oslonac, da padnu i povrede se;
upotrebiti što je moguće više celih opeka, a delove opeka samo onoliko koliko je potrebno radi postizanja pravilnosti veze. Ipak, moraju se koristiti i delovi opeke nastali lomljenjem pri transportu. Oni se ugrađuju unutar zida na najmanjem rastojanju od 50cm.

Da bi ova pravila kasnije u radu bila primenjivana, neophodno je uvežbavati slaganje opeke, rukovanje alatom – ličnim i zajedničkim, tako da sve ovo bude trajno usvojeno kroz praktičan rad.

Vrste slogova

Pri zidanju zidova različitih debljina koriste se i razne vrste veza među opekama, kao što su: dužnjačka veza, vezačka, blok ili obična veza, krstasta, engleska, holandska, gotska veza itd.

Dužnjačka veza (sl. 3.38) koristi se pri zidanju pregradnih zidova debljine od ¼ do ½ opeke. Opeke se preklapaju za ½ ili ¼ opeke. Lošiji je prevez u veličini ¼. Pri zupčastom i stepenastom prekidu opeke izlaze izvan ravni prekida zida za ½ kad je prevez ½ opeke. Ako se opeke povezuju sa ¼, odnosno ¾ opeke, onda je stepenast prekid naizmenično ¼ i ¾ opeke.

Sl. 3.38 - Dužnjačka veza

Vezačka veza (sl. 3.39) moguća je samo u zidovima od jedne cele opeke. Prerez iznosi ¼ opeke. Stepenast prekid ima veličinu stepena od ¼ opeke, a isto tako i zupčast prekid ima zupce dužine ¼ opeke.

Sl. 3.39 - Vezačka veza

Obična ili blok-veza (sl. 3.40) karakteriše se time što se na licu zida naizmenično pojavljuju dužnjaci i vezači. Prerez iznosi ¼ opeke. Dodirne spojnice su jedna iznad druge u svakom drugom sloju. U stepenastom prekidu stepeni su nejednaki, jer se smenjuju stepeni od ¼ i ¾ opeke.

Sl. 3.40 – Blok-veza

Kod blok-veze samo su dva sloja međusobno različita. Zbog toga se običan slog najviše primenjuje. Kod zidnih debljina sa neparnim brojem poluopeka dužnjaci i vezači smenjuju se na licu po slojevima. Dužnjaci se polože u prvi sloj s lica zida, a vezači se postavljaju upravno na njih. U sledećem sloju dužnjaci su na suprotnom licu zida pomereni za ¼ opeke u odnosu na prvi sloj, a vezači, opet upravni na njih, takođe pomereni za ¼ opeke u odnosu na vezače iz prvog sloja.

Kod zidova čija je debljina paran broj poluopeka dužnjaci su na oba lica zida i jednom sloju, a vezači su unutar zida. U sledećem sloju samo su vezači.

Krstasta veza (sl. 3.41) ima izvesna konstruktivna preimučstva u odnosu na blok-vezu. Kod zidnih debljina sa nepar nim brojem poluopeka potrebno je rešiti 4 sloja. Slojevi sa dužnjacima na licu zida nisu vise jedan iznad drugog, već su smaknuti za pola opeke. Vezački slojevi su jedan iznad drugog isto kao u blok-vezi.

Sl. 3.41 - Krstasta veza

Na licu zida pojavljuju se karakteristični krstovi, po čemu je ceo blok dobio naziv. Zupčasti prekid zida je sa 2 × ¼ opeke, a kod stepenastog prekida stepeni su od ¼ opeke. U zidovima debljine sa parnim brojem poluopeke rešavaju se samo 3 sloja opeka, jer su vezački slojevi jedan iznad drugog kao u običnom slogu.

Gotska veza (sl. 3.42) karakteristična je po tome što se u svakom redu naizmenično smenjuju dužnjaci i vezači. Ovaj slog odstupa od opšteg pravila da se vertikalne spojnice ne smeju poklapati. One se ovde poklapaju za po ¼ opeke sa svake strane vezača, i to po dužini dodirne spojnice u unutrašnjosti zida. Zupčast prekid je sa ispadima od ¼ opeke, a stepenast od ¾ opeke.

Sl. 3.42 - Gotska veza

Holandska veza (sl. 3.43) dobija se kad se između dva gotska sloja ubaci po jedan sloj vezača. Zupčast prekid je sa ispadima od jedne četvrtine opeke, a stepenast od tri ispada od ¼ i jednog ispada od ¾ opeke. Ovim se otklanja nedostatak gotske veze gde se dodirne spojnice delimično poklapaju.

Sl. 3.43 - Holandska veza

Engleska veza. Kod ove veze karakteristično je to što se smenjuje po nekoliko slojeva vezača sa nekoliko slojeva dužnjaka. Najčešće na jedan sloj vezača dolaze dva ili više slojeva dužnjaka. Ovde se dešava da spojnice prolaze kroz dva ili više slojeva (sl. 3.44).

Sl. 3.44 - Engleska veza u zidu od 38 cm

Završavanje zidova

a) Ravan završetak zidova. Zid širine ½ opeke (sl. 3.45) završava se u prvom sloju celom, a u drugom poluopekom, ako je prevez na ½ opeke. Ako je prevez na ¼ opeke, onda se drugi sloj završava tročetvrtačom.

Sl. 3.45 - Ravan završetak zida od 12 cm

Zid debljine jedne cele opeke (sl. 3.46) zida se tako što se u prvom sloju postavljaju samo vezači, a u drugi sloj samo dužnjaci, koji se završavaju tročetvrtačama sa oba kraja i eventualno jednim vezačem, ukoliko se u dužini zida sadrži paran broj poluopeka.

Sl. 3.46 - Ravan završetak zida od 25 cm

Zidovi debljine opeke i po (sl. 3.47) i više završavaju se u prvom redu sa onoliko tročetvrtača koliko zidna debljina ima poluopeka. U sledećem sloju se postavljaju po dva para tročetvrtača i jedna ili više celih opeka između njih. Kad je dužina zida između dva otvora deljiva sa pola opeke (sl. 3.48), završetak zida je ista sa oba kraja. Kad je dužina deljiva sa ¼ opeke, sa jedne strane se postavlja onoliko tročetvrtača koliko zidna debljina ima poluopeka, a s druge strane dva para tročetvrtača. Drugi red je isti kao prvi, samo obrnut za 180° (sl. 3.49).

Sl. 3.47 - Ravan završetak zida od 38 cm

Sl. 3.48 - Ravan završetak zida sa obe strane (dužina deljiva sa ½ opeke)

Sl. 3.49 - Ravan završetak zida sa obe strane (dužina deljiva sa ¼ opeke)

b) Završavanje zidova sa zubom. Zidovi sa zubom za prozore i vrata izvode se isto kao ravno završeni zidovi. Razlika je samo u tome što se dodaje i zub koji može biti u veličini ¼ ili ½ opeke. Zid se završava tako što se jedna tročetvrtača zameni celom opekom u prvom sloju, pa se dobije ispad od ¼ opeke, a u drugom sloju se na mestu ispada doda četvrtača (sl. 3.50). Ako je zub veličine ½ opeke, onda se ispred jedne tročetvrtače postavlja poluopeka u prvom sloju, koja je isturi za dužinu zuba izvan završene ravni. U drugom sloju se doda poluopeka na mestu predviđenom za zub (sl. 3.51).

Sl. 3.50 - Obostrani završetak zida sa zubom od ¼ opeke (dužina deljiva sa 1/2 opeke)