Bajcovanje drveta je osnovna faza kada je neki proizvod završen i kada je dekorativni efekat presudan da kupac bude zadovoljan. Najčešće greške koje nastaju kod bojenja drveta mogu da se poprave bez odbacivanja obradka (stvaranja škarta), ali greške koje nastaju u fazi bajcovanja drveta, posebno kada se površina oblikuje, skoro uvek dovode do odbacivanja obrađivanog predmeta.
U fazi bajcovanja drveta mogu da nastanu sledeće greške:
1. Neravnine koje nastaju zbog nejednakog stepena upijanja
Ovo je greška koja se najčešće javlja i koja može da nastane zbog više razloga.
Već smo pomenuli da tvrdo drvo ima zone oko čvorova koje imaju povećanu moć upijanja. Ove zone izgledaju tamnije, jer u njih prodire veća količina bajca. Pomenuli smo i da je moć upijanja veća kod ivica drveta i govorili smo o mikroporoznosti kod nekih vrsta, kakve su bukva i trešnja. Mekše vrste drveta (četinari) često napadaju bakterije koje ga, menjajući strukturu drveta, čine sunđerastim, što povećava moć upijanja. Ova promena kod drveta nije vidljiva pre nego što ga obojimo. Znači, važno je da uvek koristite zdravo i kvalitetno drvo.
Kada se na tvrdom drvetu koristi velika količina bajca sa rastvaračima i ako ovi proizvodi ne mogu da prodru u drvo u fazi sušenja, na površini će se stvoriti mnoštvo malih mrlja (slika 1). Ovaj problem se rešava povećavanjem moći upijanja drveta (površina se brusi krupnijim zrnima), smanjivanjem količine bajca za nanošenje ili povećavanjem odnosa za razblaživanje.
Slika 1: Kada bajc ne može potpuno da prodre u drvo, površina izgleda kao da je pokrivena mnoštvom sitnih mrlja. Ova greška se češće javlja kod tvrdih vrsta drveta i kada se bajc sa rastvaračima nanese u velikoj količini.
2. Pojava tamnijih mrlja blizu vlakana pri korišćenju vodenih bajceva
Čak i kada je drvo dobro obrušeno, tanka vlakanca drveta ostaju na njegovoj površini, a uklanjaju se kada se brusi temeljni lak.
S obzirom na upijajuću prirodu celuloze, ova vlakanca se mogu podići i upiti veću količinu bajca kada se koriste vodeni proizvodi. Zato se bajc povlači do osnove ovih vlakana (prateći površinski napon), što, kada se drvo osuši, ostavlja tamne mrlje pored ovakvih vlakana.
Ova greška se više vidi kod vrsta drveta kod kojih površinska vlakna imaju veću tendenciju da se podignu, posebno kada brušenje nije urađeno dovoljno dobro.
Ovakav problem možete izbeći ako drvo pre brušenja okvasite. U ovom slučaju, voda će podići površinska vlakanca koja se zatim eliminišu brusnim papirom, tako da ne stvaraju probleme u fazi bajcovanja. Ovaj metod se nekada često primenjivao, ali se danas retko koristi, jer produžava vreme obrade. U svakom slučaju, on je i danas podjednako uspešan, kao što je bio i ranije.
3. Neobojene tačke kada se koriste vodeni bajcevi
Kada se, kako je već opisano, površinska vlakanca podignu, njihovi vrhovi se otklanjaju brušenjem temeljnog sloja. Deo vlakanaca koji ostane neobajcovan izgleda kao neobojena tačka.
Da bi ovaj problem rešili, postupite isto kao i kod prethodne obrade, ili brusite drvo papirom sa finijim zrnima koji će ostaviti manje vlakanaca na površini.
4. Bajc koji “ispušta”
U pravljenju tamnih nijansi često se koristi veliki procenat rastvorljivog organskog bajca, kako bi se postigli dobar sjaj i luminansa (svetlost).
Ako se ovakav bajc nanese u debelom sloju na tvrdo drvo, čija je moć upijanja mala, temeljni sloj može da rastvori organski deo bajca i da ga apsorbuje.
Ova greška se vidi kada prvi sloj laka utone u pore i kada se na površini pojave tamnije linije.
Ako je drvo porozno, kad se nanese boja oko pora će se pojaviti okrugle izbočine, sa svetlijim zonama uz same pore i tamnijim delovima kod ivica (slika 2). Ako drvo nije porozno pojaviće se velike mrlje bajca.
Slika 2. Izbočine u obliku prstena. Kada temeljni sloj može da rastvori prethodno nanet bajc, jer sadrži rastvorljive organske supstance za bojenje, rastvoreni deo upije lak, što rezultira efektom prikazanim na slici kod tvrdog i poroznog drveta.
Ova greška se teško otklanja. Ako nije mnogo uočljiva može se naneti obojeni završni lak, a ako jeste, predmet obrade se mora ponovo obraditi nekom drugom vrstom bajca.
5. Nebajcovane pore
Kada se bajcuje porozno drvo, pore ponekad ostanu svetlije obojene. Ova greška se javlja iz dva razloga: ili bajc nije mogao da prodre u pore, ili je mogao da prodre, ali je bio izbačen ili nije upijen.
Prvi slučaj se javlja kod nekih vrsta drveta i kod određenih oblika pora: bajc, posebno ako je nanet prskanjem, ne može da prodre u pore (slika 3). Da bi rešili ovaj problem, neophodno je da koristite proizvod sa malim površinskim naponom (npr. bajc sa rastvaračem) ili da ga nanesete četkom ili sunđerom i na taj način izvršite mehaničku operaciju koja će pomoć i bajcu da prodre u pore.
Slika 3: Bajc nije penetrirao u pore, koje zato izgledaju kao da nisu obojene
Ova greška je naročito uočljiva ako koristite vodeni bajc. Međutim, postoje i vodeni bajcevi kojima je proizvođač već dodao površinski aktivne agense koji pomažu proizvodu da prodre u pore.
Druga greška se javlja kod određenih vrsta drveća, kao npr. kod hrasta, kestena, jasena itd., čije pore na dnu imaju masne supstance koje odbijaju vodene bajceve.
Pora izgleda kao da je obojena odmah po nanošenju bajca, ali se bajc odbija u toku faze sušenja i izgleda svetlije. Još jednom, problem se može rešiti korišćenjem bajca sa rastvaračem ili dobro pripremljenim vodenim proizvodima.
POPRAVKE BOJE
Nakon nanošenja bajca i prvog sloja laka, na različitim delovima obrađenog predmeta mogu se primetiti razlike u obojenosti. Te razlike mogu biti jako uočljive i trebalo bi ih popraviti. Do ovakvog problema dolazi ako se koriste delovi različitih stabala, koji imaju različite prirodne boje i koji često sa različitim intenzitetom upijaju bajc. Rezultat je, npr. kod komode, da su četiri dela koja
čine okvir različito nijansirana iako su iste boje.
Još jedan slučaj nejednake obojenosti javlja se kod furniranja. Već smo pomenuli da će, ako različito okrenemo listove furnira tako da obrazuju simetrični dizajn, boja jednih biti svetlija u odnosu na boju drugih, iz razloga koje smo već pomenuli.
Da bi postigli ravnomernu obojenost možete da koristite dve tehnike:
- bajc se može popraviti
- završni premaz može biti u boji
Kada se popravlja bajc, na površinu temeljnog sloja se, po završenom brušenju i pripremanju za završni premaz, nanose posebne boje. Ubrzo po doterivanju bajca obično se nanosi završni premaz, jer se ovi proizvodi veoma brzo suše (5-100 sekundi).
Bajc se doteruje na površini temeljnog sloja i drvo ga ne može upiti.
Ako je nanošenje ravnomerno i boja će biti jednoobrazna. Mogu se popraviti samo svetliji delovi, tako da dobiju tamniju nijansu ili se može popraviti cela površina obrađenog predmeta.
MODERNI EFEKTI BOJENJA DRVETA
Da bi razumeli prednosti koje novi efekti bojenja drveta pružaju projektantima enterijera i krajnjem korisniku, važno je da razumete kako se menja prostor u kome se razmešta nameštaj. Današnji kriterijumi za izgradnju kuća idu ka manjim sobama koje, igrajući se bojom drveta, arhitekta ili dekorater moraju da učine da prostorija izgleda veća nego što to zaista jeste, kako bi kuća bila pogodnija za život.
Iz tog razloga, drvo je počelo da se lakira sve svetlijim pastelnim nijansama, ali je tako postignuta perfekcija učinila da površine izgledaju kao da su plastične. Zato je moda favorizovala lakiranje u efektu otvorenih pora, koje više naglašava strukturu drveta i površini daje manje plastičan i življi izgled.
Najbolja alternativa ovim metodama je posebno bojenje drveta u kome se umesto supstanci za bojenje koriste pigmentirajuće supstance, kako bi se dobio efekat koji je između lakiranja i transparentnog bojenja. Ovako se mogu dobiti veoma atraktivne pastelne boje, uz koje se struktura drveta vidi i nameštaj se čini manje “teškim”.
Polutransparentna pigmentacija drveta je vrlo zanimljiva alternativa bajcovanju. Razlika je u tome što, dok bajc prodire u drvo, sa transparentom bojom pigmentacija se dobija jednostavnim nanošenjem obojenih supstanci na površinu, s poluprekrivajućim efektom. Pigmenti su veoma male čvrste čestice u tečnosti (koja može biti voda ili rastvarač) u obliku rastvorene faze. Obično ne penetriraju u drvo. Kada se uporede sa korišćenjem bajca, rezultat je bitno različit, jer tretirajući drvo (koje uvek ima svoju boju) bajcom krajnja nijansa će odgovarati interakciji između boje drveta i boje nanetog proizvoda. Čak i kada se koristi veoma svetlo drvo, bajcevima je teško dobiti meke pastelne nijanse, a osim toga, svetli bajc će biti slabo otporan na dejstvo svetlosti.
Ako se koristi pigmentirajuća supstanca, koja sadrži čvrste čestice sa svojom bojom, boja drveta će biti u većoj ili manjoj meri prekrivena.
Povećavajući količinu nanetog proizvoda, rezultirajuća boja će biti veoma slična supstancama za bojenje, dok će prirodna boja drveta biti maskirana mikroslojevima pigmenata koji su nataloženi na površini.
Sudeći po njihovim molekularnim svojstvima, pigmenti su mnogo otporniji na svetlost od bajceva i, s obzirom da u većoj meri pokrivaju podlogu, dobijene nijanse će biti mnogo otpornije na svetlost, čak i kada se radi sa pastelnim bojama.
Tako, samo korišćenjem pigmentirajućih supstanci moguće je dobiti prelepe polutransparentne pastelne boje, nešto što je skoro nemoguće postići bajcom.
Pigmentacija je tako postala najbolja alternativa lakiranju, koja drvetu daje prirodniji i privlačniji izgled. Još jedan zanimljiv i moderan efekat koji se može dobiti bajcovanjem drveta je “pozitivno” bojenje četinara.
Poznato je da četinari imaju tamniji, tvrđi deo tj. godove, i mekaniji deo između godova koji je svetlije boje.
Kada se ova vrsta drveta obrađuje običnim bajcom, mekši deo upija više bajca i postaje taman, dok tvrđi deo upija manje proizvoda i ostaje skoro beo. To znači da se dobija upravo suprotan efekat od onog koji ima prirodno drvo pre bajcovanja, i to nazivamo “negativnim” bojenjem.
Postoje specijalni vodeni bajcevi koji mogu da godove oboje u tamniju nijansu. Tako dobijamo poseban efekat, poznat kao “pozitivno” bojenje zato što imitira prirodan izgled drveta (slika 4).
Slika 4: Razlika u dekorativnom efektu između bajceva sa pozitivnim i negativnim efektom. Primetićete da je struktura drveta bajcovanog sa pozitivnim efektom (levo) ostala tamnija od mekšeg dela, kao kod prirodnog drveta, dok je izgled drveta bajcovanog sa negativnim efektom suprotan (desno).
Pošto je mekši deo drveta zastupljeniji od tvrdog, pri čemu je bojenje isto, drvo odbija više svetlosti pozitivnim bojenjem, nameštaj je manje “težak” i poprima finiji, elegantniji izgled.
