Najzeleniji, najviši, najsigurniji: Novi Svetski trgovinski centar

20.05.2013. | Design Build Source

Novi Svetski trgovinski centar (One World Trade Center) u Njujorku je porastao do svoje konačne visine i zvanično je postao treća najviša zgrada na svetu i najviša zgrada u Sjedinjenim Američkim Državama. Neboder je krunisan prošle nedelje sa konačnom ugradnjom čeličnog vrha od 124 metara, dovodeći neboder do simbolične visine od 1.776 fita (541,32 metara) - što je godina kada je Amerika proglasila nezavisnost.

Postavka čeličnog šiljka je privukla globalnu pažnju, pošto su dva dela koja čine šiljak podignuta kranom i postavljena poreko već postojeće antene. Antena će podržati servise za emitovanje koji se nalaze unutar zgrade i sadrži obojeno LED osvetljenje koji podseća na baklju na Kipu slobode. Svetlo će biti vidljivo sa deset milja prema Skotu Rečleru, potpredsedniku Lučke uprave Njujorka i Njudžerzija.

Lučka uprava je vlasnik ove lokacije, koja je takođe poznata pod imenom Nulta tačka (Ground Zero) nakon terorističkog napada na prvobitne zgrade Svetskog trgovinskog centra 11. septembra 2001. godine.

„To će biti svetionik nade, kao Kip slobode“, izjavio je Rečler. Guverner Njujorka, Endru Kuomo je rekao da je postavka šiljka trenutak kojim se ponose grad Njujork i cele Sjedinjene Američke Države. „Ovaj uspeh na lokaciji Svetskog trgovinskog centra simbolizuje preporod i izdržljivost naše države i našeg naroda“, izjavio je on.

Neboder je strukturalni simobol isceljenja i fokusna tačka među okolnim zgradama na i u blizini lokacije. Novi Svetski trgovinski centar je monumentalan i održava već uglađene, čelične nebodere po kojima je Njujork nadaleko poznat.

Javni lobi, u kome je smešten podium, je možda najupečatljivije obeležje građevine, razmetajući se sa transparentnim plafonom visine 20 metara koji preplavljuje prizemlje sa prirodnom svetlošću. Upotreba gvožđa, koji se obično nalazi u staklenim zidovima radi strukturalne stabilnosti, smanjena je kako bi se dalje podsticao prodor prirodne svetlosti i povećala vidljivost, čime se smanjuje potreba za energijom.

„Ovo staklo će biti prozirnije nego ono na starom Svetskom trgovinskom centru“, rekao je Eduardo del Valje, konsultant za projektovanje Lučke uprave. „U poređenju na stare nebodere, definitivno ćete videti jasniju sliku.“

Celokupan projekat je održivo dizajniran, a najveći deo materijala koji se koristio u izgradnji zgrade sastojao se od post-industrijskih recikliranih materijala. Rezervoari za kišnicu su postavljeni za hlađenje nebodera i navodnjavanje okolnog pejzaža, dok objekat ima tehnologiju koja će smanjiti potrošnju vode za oko 30 odsto više od tipičnih vodo-efikasnih zgrada u Njujorku.

Imajući u vidu istoriju same lokacije, bezbednost je bila i jeste od vitalnog značaja. Zgrada poseduje betonske ploče debljine 90 santimetara kako bi izdržala jake nalete vetrova i zemljotrese.

„Neboder ima betonsko jezgro, sa veoma debelim betonskim zidovima“, rekao je del Valje, dodajući da postolje poseduje zidove otporne na eksplozije, vrhunske sisteme za suzbijanje požara, posebno zaštićene liftove i namenska stepeništa za hitne službe. Zgrada premašuje njujorške građevinske uslove sa svojim naprednim sigurnosnim sistemima, i ona je namerno projektovana da postavi standard za sve visoke zgrade u Njujorku.

Prizemlje nebodera smešta memorijalni centar za 3.000 ljudi koji su poginuli tokom pada prvobitnog Svetskog trgovinskog centra, a muzej je takođe u izgradnji. Po završetku, One World Trade Center će smeštati 69 spratova kanacelarijskog prostora i njegova cena od 3,9 milijardi dolara ga je napravila najskupljom kancelarijskom zgradom na svetu.

Neboder novog svetskog trgovinskog centra će takođe imati spratove namenjene radijskim i televizijskim stanicama, dve fontane, osmatračnicu, restoran i maloprodajni prostor. Očekuje se da će se novi Svetski trgovinski centar otvoriti početkom 2014. godine.

Urbanistički projekat za lokaciju je predstvaljen decembra 2002. godine od strane arhitekte Danijela Libeskinda, koji je prvobitno projektovao celu lokaciju. On je predvideo ne samo zamenu rupe u panorami, već investiciju u ljudski duh kroz arhitekturu.

„Vraćanje duhovnog vrhunca grada, stvarajući reper koji govori o našoj vitalnosti u lice opasnosti i o našem optimizmu u periodu posle tragedije“, izjavio je arhitekta Libeskind tada.

Neboder je bio predmet decenije birokratske rasprave o glavnom projektu. Projekat je prvobitno bio poznat kao Freedom Tower (Neboder slobode) i, nakon nekoliko revizije, SOM, arhitektonska firma priznata za niz globalnih projekata nebodera, revidirala je projekat 2005. godine.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...