Predlozi za distibuiranu, samodovoljnu električnu mrežu zasnovanu na obnovljivim izvorima energije su dobili dosta pažnje u poslednje vreme, ali šta se dešava sa vodom? Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i UNICEF-u, više od šestine ljudi na svetu (dakle, preko jedne milijarde) nema pristup poboljšanim izvorima vode. Pored toga, potreba za pitkom vodom je pogoršana u sušnim regionima koji doživljavaju sve vrelija leta. Iako je električna energija značajan resurs, voda je očigledno mnogo važnija.
Primarni cilj je bio raspodela efikasnih, jeftinih pumpi kako bi se povećao pristup podzemnim vodama. Drugi je bio upotreba materijala koji omogućavaju iskorišćavanje vodene pare iz vazduha. Istraživači sa Tehničkog Univerziteta u Ajndhovenu u Holandiji i Politehničkog Univerziteta iz Hong Konga su, na primer, razvili novi tretman koji konvertuje pamučnu tkaninu u superhidrofilni materijal.
Tretirani tekstil veoma lako apsorbuje vodu iz vlažnog vazduha do preko tri puta (340 odsto) sopstvene težine. Radi poređenja, netretirane pamučne tkanine apsorbuju samo 18 odsto svoje težine u vodi.
Ovaj specijalni tretman je povukao inspiraciju od insekata koji zarobljavaju kapljice vode na njihovim telima ili mrežama, i sastoji se od polmerskog premaza sa sunđerastom mikrostrukturom. Premaz ima različiti učinak u zavisnosti od temperature: Upija vodu do 34 stepena Celzijusa, ali iznad tog praga njegove ćelije se zatvaraju i on odbija vodu.
Oglas
Ova inherentna sposobnost da skladišti i odpusti vodu automatski može biti naročito primenjiva u pustinjskim područjima sa veoma promenljivim dnevnim temperaturama. Jednom kada se voda odpusti, ona je potpuno čista i bezbedna za piće ili za korišćenje u poljoprivrednim svrhama.
Ono što je posebno uzbudljivo, i nama zanimljivo, u ovoj novoj tehnologiji jeste njen arhitektonski potencijal. Konvencijalne metode čuvanja i crpljenja vode kao što su pumpe, bunari i korita su obično ograničene na domen infrastrukturne ili mehaničke opreme.
Ali, ovaj superhidrofilni premaz za obične pamučne materijale sugeriše na potrebu za široko eksperimentisanje sa dizajnom šatora, nadstrepnica, tendi i drugih tkaninastih struktura. U ovom slučaju, prenos vode nije odvojen u diskretnom sistemu; sam materijal je postao sistem.
