Međunarodni arhitektonski biro Schmidt hammer lassen je u ponedeljak najavio inaguraciju Katedrale polarne svetlosti u Alti, Norveška, koja se nalazi nekih 500 kilometara unutar Arktičkog kruga. Metalni spiralni oblik zgrade, koji je zapravo presvučen titanijumom, gotovo liči na komad industrijskog, a ne arhitektonskog dizajna.
Godine 2001, grad Alta je pokrenuo konkurs za novu crkvu koja bi takođe bila arhitektonska ikona regiona. Biro Schmidt hammer lassen je odgovorio na poziv, i u saradnji sa biroom Link Arkitektur je stvorio ovaj neobičan projekat.
Glavni korpus zgrade se spiralno izvija u nivoe koji se sa porastom visine smanjuju i na kraju kulminira u cevasti toranj, sa zvonikom 47 metara iznad tla. Dnevno svetlo ulazi u zgradu preko vitkih duguljastih prozora koji su raspoređeni nalik crnim dirkama crkvenih orgulja.
Oglas
Katedrala pokriva površinu od 1.917 metara kvadratnih i smešta kongregaciju od 350 ljudi, iako crkva takođe uključuje i administrativne oblasti, izložbeni prostor i učionice.
Titanijum ima nekoliko osobina koje ga čine poželjnim, pa i praktičnim građevinskim materijalom. On je jak, relativno lak, sjajan i otporan na koroziju. Ove poslednje karakteristike su bile od posebnog značaja za projektante, pošto katedrala za cilj ima da bukvalno odražava auroru borealis.
|
|
|
„Katedrala odražava, kako bukvalno i metaforično, polarnu svetlost: eterična, prolazna, poetska i lepa“, rekao je Džon F. Lasen (koji stavlja lassen u nazivu biroa Schmidt hammer lassen). „Izgleda kao usamljena skulptura u interakciji sa spektakularnom prirodom.“
Ali pre nego što stvorimo utisak da je titanijum čudo od građevinskog materijala, on ima svoje negativne strane. Ovaj metal se ne nalazi u prirodi u elementarnom stanju, i jako je teško i skupo proizvesti ga. Fasadno oblaganje od titanijuma je intenzivno korišćeno na Gugenhajm muzeju u Bilbau.
