Zgrada napravljena od algi, morske trave i pečuraka može zvučati pogodno za pomorskog Hobita, ali micelijum izolacija i bioplastika će se uskoro naći na komercijalnom tržištu zahvaljući nekoliko pionirskim kompanija koje razvijaju sledeću generaciju materijala iz poljoprivrednog otpada i invazivnih biljaka. Predstavljamo vam tri kompanije sa njihovim proizvodima koje su postali pioniri u oblasti inovativnih materijala.
Bioplastika i smole kompanije Algix
Kompanija Algix, sa sedištem u Bogartu, Džordžija, SAD, proizvodi bioplastiku iz vodene biomase - naime, od plavo-zelene alge spiruline i minijaturnih sočivica - koje su uzgajane u kontrolisanom okruženju koje sadrži otpadne vode pune hranljive materije iz obližnjih poljoprivrednih i industrijskih objekata. Jednom puštene u vodu, otpadne vode izazivaju štetno cvetanje algi, kaže suosnivač i direktor istraživanja kompanije Algix, Rajan Hant (Ryan Hunt).
Kompanija Algix žetve, suši i melje biomasu od algi u sitne čestice, i zatim je kombinuje sa plastičnim polimerima. Dobijena bioplastika i smole se koriste za pravljenje pločastog materijala, izolacije, plastične folije i omotače za žice.
Alge smanjuju količinu petrohemikalija u konvencijalnoj plastici za do 70 odsto. „Alge su jedna od najjeftinijih opcija za tretman otpadnih voda“, kaže Hant. Uzgajanje algi takođe konzumira ugljen-dioksid, koga nije nimalo u oskudici. Gotov proizvod trenutno ima blagi miris nalik na akvarijum kome treba čišćenje. Komapnija Algix radi na eliminisanju mirisa.
Ecovative materijali od gljiva
Poljoprivredni otpad nudi još jedan obećavajući materijal: micelijum (mycelium). Eben Bajer (Eben Bayer), direktor kompanije Ecovative Design iz Njujorka, kaže da vlaknast gljivični materijal ima istu fleksibilnu snagu kao i polistiren, ali je daleko superironiju u pogledu čvrstoće na pritisak. U stvari, micelijum je jači od betona.
„Mi kombinujemo micelijumske ćelije sa poljoprivrednim otpadom loše klase (kao što su biljne stabljike)... i stavimo ih u kalup, gde ćelije vare kukuruzne stabljike i formiraju više mase“, kaže Bajer. Nesvareni kukuruz služi kao skela za „živu plastiku“, belu, poroznu i tvrdu supstancu koja nije toksična, koja je otporna na vatru, buđ i vodu.
Pružajući izolacionu vrednost od R-3 ili R-4 po inču debljine (2,54cm), micelijum može da se koristi u aplikacijama kao što su izolacija, strukturni izolacioni paneli, akustične ploče i blokovi za izgradnju. Biokompozitne micelijumske ploče, koje su praktično bez štetnih organskih jedinjenja (VOC), mogu čak da zamene konvencijalnu ivericu. Kompanija Ecovative planira da komercijalno lansira liniju građevinskih proizvoda ove godine.
Alginix kompanije Tamarisk Technologies
Direktor kompanije Tamarisk Technologies, sa sedištem u Las Vegasu, molekularni mikrobiolog Danijel Debruse (Daniel DeBrouse) je istraživao insulin kada je otkrio neobičnu osobinu alginata, biopolimera koji se dugo koristi u izradi stomatoloških kalupa i kao agens za zgrušavanje.
„Nisam mogao da pogodim tačku topljenja ove stvari u laboratoriji“, kaže on. U kombinaciji sa sopstvenim prirodnim sastojcima, lagan polimer koji se pravi od mrke alge ili morske trave ima čvrstoću na pritisak „mnogostruko veću od najjačih betona“ kada je u potpunosti očvrstao.
„Sa ovim materijalom, mi bukvalno možemo izliti ploču, tretirati je sa jonizovanom vodom u obliku pare, i u roku od trideset minuta možete hodati na njoj“, kaže Debrus. Kompanija Tamarisk razvija drugu formulu koja će proizvodu Alginix dati zateznu čvrstoću čelika.
Mrka alga koje ima u izobilju u okeanima, raste brzo i može da zaguši vodene ekosisteme. „Ne postoji zabrinutost da nam ponestane materijala“, ističe Debrus. Alginix je netoksičan i „mogli biste da ga jedete da hoćete“. Proizvod će se naći na tržištu u Kanadi ovog meseca.
