Arhitektura nebodera je oduvek rađala neke od najimpresivnijih industrijskih podviga, zavređujući priznanje i pohvale pošto menja izglede čitavih gradova. U zavisnosti od konteksta nebodera, kulturne privlačnosti i estetike, ovaj tip objekta može da simbolizuje moderno razmišljanje, moć i inovacije, pa čak i suzbijanje.
Ono što se često propušta videti jeste da oni takođe mogu da simbolizuju veliki ekonomski disparitet. Ovo je posebno relavantno kod brzo razvijajućih ekonomija, poznatijih pod imenom 'boom towns'.
U ovom trenutku, procvat se dešava u zemljama koje spadaju u BRIK grupaciji, koja obuhvata Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu. Poznatija kao Velika četvorka, BRIK je trenutno usred velikog pomeranja moći, sustižući zapad ekonomski do tačke gde mnogi analitičari očekuju da će grupa prestići zapad do 2027. godine.
Iako ove zemlje dele tutnjeće ekonomije i veoma hvaljenu industriju, one takođe imaju veliki industrijski i ekonomski disparitet.
Prema arhitekti Taj Ken Sunu (Tay Khen Soon) iz singapurskog biroa Akitek Tenggarra, ovaj ekonomski pogon je samo simptom većeg pitanja percepcije. Sun kaže da postoji zabluda da su "gradovi centar za rast, dok ekonomsko bogatstvo stiže polako do nižih klasa".
On tvrdi da su gradovi umesto toga "delovi urbanog industrijskog kompleksa, podržani od strane vojnoindustrijskog kompleksa." On napominje da su ovakva pitanja prisutna u gradovima koji se uklapaju u stereotip "udžerica i nebodera", kao što je Mumbai i Manila. Ovi gradovi su poznati po velikim podvizima inženjerstva i arhitekture koji stoje iznad trulih drvenih kuća od kojih poneka ima električnu energiju i vodu, i predstavljaju jako loše i niske standarde življenja.
Prema Sunu, nema smisla slaviti velike arhitektonske podvige s obzirom na nejednakost onih koji imaju i onih koji nemaju. Suviše često su neboderi oličinje neodržive zgrade i življenja, ne samo u smislu ignorisanja zaštite životne sredine koje takvi objekti donose, već i u smislu važnih društvenih i ekonomskih faktora koji se jednostavno ne uzimaju u obzir sa ovom vrstom ekonomskog dispariteta.
Takva mišljenja dele holistički članovi održive industrije širom sveta, koji uče prema Sunovom pojmu modela holističkog životnog stila koji se okreće oko 'resursa podržanih sa radom, učenjem i igranjem' kao ključnim delom urbanog razvoja.
Iako idealistički, ovi pojmovi se često kritikuju kao suviše pojednostavljeni, digresivni, pa čak i odražavajući u odnosu na osnovne komunističke principe. Takva osećanja su uobičajena kada neko priča o pojmu zajedničkog bogatstva i resursa, ali izazov prevazilaženje ovakvog razmišljanja mora biti rešen.
Urbana dihotomija ovih brzorastućih gradova je prevelika, sa izgrađenim prostorima koji su potpuno van ekonomskog i socijalnog konteksta. Zemlje kao što su one u BRIK-u imaju šansu da se razvijaju na snažnim temeljima. Trenutno, ovo nije slučaj i to će stvoriti drastične probleme u budućnosti ako se ostavi nerešeno.
