Kao što će vam reći bilo koji stručnjak za uklanjanje grafita, peskiranje je definitivno efikasan metod uklanjanja supstanci koje su se spojile na tvrdim podlogama. Nažalost, pesak ili druge abrazivne čestice često erodiraju ne samo boju, već i dosta toga na šta naiđu.
Kao rezultat toga, predmeti kao što su lopatice helikoptera, propeleri aviona, mlaznice raketnih motora i cevi redovno se troše i potrebno ih je zameniti. Zanimljivo je, međutim, da škorpije provedu čitav svoj život izložene peščanim olujama, ali nikada ne... pa, ne nestaju. Grupa naučnika nedavno je odlučila da otkrije njihovu tajnu, tako da bi se ona zatim primenila na veštačke materijale.
Živu Han, Junkiu Džang i Ven Li su predvodili tim koji je ispitivao izbočine i žlebove egzoskeleta škorpije. Započeli su tako što su skenirali leđa stvorenja sa 3D laserskim uređajem, zatim su koristili te podatke za kreiranje kompjuterskog modela površine. Kompjuterska simulacija je zatim primenjena na model, da bi se videlo kako će vazduh napunjen peskom teći preko njega. Digitalni model je takođe korišćen kao predložak stvarnom fizičkom modelu, koji je korišćen u testovima erozije u aerotunelu.
Naučnici su kasnije primenili ono što su primetili u škorpijonovom egzoskeletu na veštačke površine. Oni su utvrdili da bi se efekti erozije na čeličnim površinama mogli značajno smanjiti, ako čelik sadrži niz mali žljebova postavljenih pod uglom od 30 stepeni u odnosu na protok abrazivnih čestica.
Ovo nije prvi put da proučavanje spoljne ljuske nekog jezivog bića ima koristi za čovečanstvo. Prošle godine, naučnik sa MIT-a (Masačusetskog instituta tehnologije) Šrerang Čatre (Shreerang Chhatre), osmislio je materijal za eksploataciju rose za ljude koje žive u sušnim regionima, na osnovu neravnih leđa Namibijske bube. Takođe je tim Stanislava Gorbe, inspirisana gekoima, osmislila super lepljivu traku, o čemu možete pročitati na linku ispod.
Istraživački rad o površinama otpornim na habanje inspirisanim škorpijama je nedavno objavljen u časopisu Langmuir Američkog hemijskog društva (American Chemical Society).
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
