Kisela voda kao rešenje za klimatsko zagrevanje

29.08.2011. | Tanjug

Međunarodni tim istraživača planira da idućeg meseca počne upumpavanje "gazirane vode" u bušotinu na Islandu, u nadi da će time zauvek rešiti problem ugljendioksida, gasa koji je glavni krivac za globalno zagrevanje.

Hemijsko odlaganje CO2 je svojevrsna moderna alhemija kojom naučnici i vlade planiraju da uspore ako ne i zaustave pogubne klimatske promene.

Američki i islandski naučnici, okupljeni oko "CarbFix", sprovešće eksperiment u bazaltnim stenama, visoko reaktivnom materijalu čiji će kalcijum u kombinaciji sa ugljendioksidnom solucijom formirati krečnjak - bezazlenu sedimentnu stenu.

Američki naučnik Valas S. Breker, kome dugujemo termin "globalno zagrevanje", kazao je da nesposobnost sveta da obuzda emisije gasa sa efektom staklene bašte iz uglja, nafte i fosilnih goriva primorava naučnike da razmišljaju o drastičnim rešenjima.

"Možda ćemo to učiniti za 50 godina ili 50 godina nakon toga, ali ćemo svakako morati da počnemo da odlažemo ugljendioksid", izjavio je Breker.

U svetu već postoje primeri odlaganja ugljendioksida. U Norveškoj se, na primer, CO2 kao nusprodukt proizvodnje prirodnog gasa upumpava u rezervoare ispod Severnog mora. Svet, međutim, strahuje da bi gas odlagan na ovaj način mogao jednog dana da iscuri, dok bi pretvoren u stenu zauvek bio zarobljen.

Eksperiment će biti sproveden ispod vulkanskih brda, 29 kilometara jugoistočno od Rejkjavika, gde se poslednja erupcija dogodila pre 2.000 godina. Na tom mestu nalazi se geotermalna elektrana sa 30 bunara.

KarbFiks će iz pare koja se ispušta na površini najpre razdvojiti vodonik sulfid od ugljendioksida koji će potom, pomešan sa vodom, biti upumpan u bušotinu gde će se ovako proizvedena "kisela voda" pretvoriti u ugljenu kiselinu.

"Kiselina je izuzetno korozivna, pa će početi da napada stenu", objašnjava geolog, vođa eksperimenta Sigurdur Rejnir Gislasoon sa Islandskog univerziteta.

Budući da je bazaltna stena porozna, ugljena kiselina će ispuniti pore i nakon nekog vremena reagovaće sa kalcijumom u bazaltu, formirajući kalcijumkarbonat, odnosno krečnjak.

Naučnici, okupljeni oko KarbFiksa, zapravo će samo ubrzati jedan prirodni geološki proces mineralizacije. Ukoliko se eksperiment pokaže uspešnim, to će omogućiti mineralizaciju ugljenika na širokoj skali, budući da postoje ogromni depoziti bazalta u svetu, posebno u Sibiru, Indiji i Brazilu, ali, pre svega, na dnu okeana.

"Za 10, 20, 30 godina, ukoliko klimatske promene postanu drastične, ovakva rešenja će nam biti preko potrebna", smatra Gislason.

Linkovi:

  • Čovečanstvo emitovalo rekordnih 30,6 gigatona ugljenika u 2010. godini - link
  • Recesija nakratko smanjila emisije štetnih gasova - link
  • Konferencija UN u Kopenhagenu - Dođoh, videh, odoh - link
  • Smanjenje emisija ugljen-monoksida u proizvodnji građevinskih proizvoda
    kroz “Izazov 2030” - link

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
stoja perkovic 25.11.2020.
Postovani,interesuju me ugradnja protocnog ...
Игор 14.11.2020.
Хвала Вам што сте поделили знање и искуство...
Darko 09.11.2020.
Bolje da je postao ministar turizma ili pra...
Bibi 04.11.2020.
Ko je raspisao tender i gde se može videti ...
Milan 03.11.2020.
Bravo super svaka cast !