Opadanje ukupne proizvodnje od 3,1% u 2009. i njen blag oporavak u 2010. od 1,5% ne odslikavaju realni pad srpske ekonomije tokom ekonomske krize. Nešto bolji pokazatelj je kretanje industrije i građevinarstva.
Industrijska proizvodnja manja je za skoro desetinu u odnosu na pretkrizni nivo, dok je pad građevinarstva znatno intenzivniji. Međutim, ono što najbolje pokazuje dubinu krize koja je pogodila Srbiju je pad stope zaposlenosti, odnosno rast nezaposlenosti od oktobra 2008. godine.
Naime, zaposlenost (udeo zaposlenih u ukupnom stanovništvu starijem od 15 godina) je sa 44,2% opala za šest i po procentnih poena (jedna od najnižih u Evropi), dok je nezaposlenost dostigla 19,2% ili 567.000 ljudi (a pred početak krize nezaposlenih je bilo 457.000).
Ipak, najnovija anketa Republičkog zavoda za statistiku, po međunarodno uporedivoj metodologiji (svako ko je radio barem sat sedmično smatra se zaposlenim), pokazala je ohrabrujući podatak da je konačno zaustavljen rast nezaposlenosti. Pozitivni su izveštaji i Nacionalne službe za zapošljavanje, koji ukazuju na bitnije nepromenjen broj lica u prethodnih godinu dana na evidenciji nezaposlenih.
Dakle, negativna kretanja na tržištu rada su snažno usporena u trećem tromesečju i po svemu sudeći ustavljena u četvrtom kvartalu 2010. Konzervativne procene govore da bi rast zaposlenosti u ovoj godini trebalo da iznosi 0,5%.
Podaci o zaposlenosti su vrlo bitni jer posmatrajući prosečne realne zarade i penzije može se steći utisak o njihovom samo blagom padu. Međutim, mnogo bolji pokazatelj je ukupna suma svih primljenih penzija i zarada (grubo, to je pokazatelj kupovne moći zemlje), koja je realno smanjena za oko osminu u odnosu na decembar 2008. godine (pre svega, usled brojnih otpuštanja radnika).
Problem nezaposlenosti nema samo ekonomsku, već i socijalnu (društvena izopštenost nezaposlenih) i psihološku dimenziju (osećaj bezvrednosti). Istraživanja pokazuju da se gubitak radnog mesta smatra najtežim udarcem za pojedinca posle gubitka člana porodice.
Dakle, nije teško zaključiti koliko je bitno pokrenuti trend rasta zaposlenosti. Čini se da to shvataju i u Vladi Srbije, te je i intenzivirano subvencionisanje zapošljavanja novih radnika. U 2010. je potrošeno 50 miliona evra, subvenionisano je 220 miliona evra investicija i otvoreno 10.000 radnih mesta. Sve verovatniji blag pad nezaposlenosti u toku 2011. godine bila bi najbolja ekonomska vest za Srbiju.
