Građevinarstvo u brojkama

25.03.2008. | Mr Slavica Gažo | Gradjevinarstvo.rs

„Republički zavod za statistiku“ Srbije osnovan je 1945. godine, ali istorija zvaničnog vođenja statističkih podataka u Srbiji počinje još 1862. potpisivanjem akta kneza Mihaila Obrenovića. Statističku službu čini devet područnih odeljenja u Centralnoj Srbiji, i pet u AP Vojvodini. Zavod godišnje sprovede oko 200 istraživanja čije rezultate saopštava u 13 edicija, na redovnim konferencijama za novinare, i svojoj internet stranici.

Organizacija RZS

Poslednjih godina Republički zavod za statistiku prolazi kroz značajne organizacione, metodološke i tehnološke promene. U skladu sa tranzicijskim kretanjima, ka evropskim integracijama i međunarodnoj saradnji, neophodno je bilo usvajanje savremenih standarda u obradi podataka, a značajnu pomoć i podršku u ovom poslu obezbedila je EU. Organizacionu strukturu Zavoda čine dva odeljenja (za sistem i komunikaciju, i PR) i 11 sektora za:

  • nacionalne račune
  • informaciono-komunikacione tehnologije (ICT)
  • razvoj statističkog sistema
  • zajedničke poslove
  • ekonomske statistike
  • statistiku AP Vojvodine
  • društvene statistike
  • koordinaciju područnih odeljenja
  • evropske integracije i međunarodnu saradnju
  • cene, zarade, poljoprivredu i životnu sredinu
  • publicistiku.

Strategije

Strategija razvoja ICT za period 2006 - 2010. (iz 2005.) obuhvata: unos i kontrolu, baze, sigurnost i zaštitu, i statističke analize podataka uz primenu specijalizovanih programa, zatim i njihovu pripremu, publikacije i diseminacije, projektnu dokumentaciju, modernizaciju ICT opreme i obuku kadrova. Polazne osnove ovog dokumenta bili su Zakon o statistici, Master plan razvoja i harmonizacije statistike i Strateški plan RZS za period 2006 - 2008. godine. Informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) bi trebalo da obezbede efikasan obuhvat, kontrolu, racionalno i pouzdano čuvanje podataka, uz maksimalnu raspoloživost podacima u okvirima ovlašćenja korisnika.

Strategija razvoja zvanične statistike doneta je 2006. godine, a kao njeni osnovni zadaci imenovani su: prikupljanje, obrada, analiza i objavljivanje statističkih podataka i informacija, uz neophodno korišćenje metodološkog znanja, statističkih standarda i moderne tehnike i tehnologije, uz napomenu da podaci koji se objavljuju moraju biti kvalitetni, pravovremeni, nepristrasni, pristupačni i jednostavni za korišćenje. Navedeno je i da zvanična statistika u svom radu treba da se pridržava principa koji su definisani u dokumentu UN Fundamentalni principi zvaničnih statistika, kao i u dokumentu EU Kodeks prakse evropske statistike. Definisani su i strateški ciljevi, strateške oblasti delovanja i program promena do 2008. godine. Grupa za statistiku građevinarstva deo je Sektora ekonomskih statistika, uz statistiku industrije i energetike; trgovine, ugostiteljstva, turizma i ostalih usluga; spoljne trgovine; saobraćaja i veza i uz strukturne ekonomske statistike.

Statistika građevinarstva

Obuhvat statistike građevinarstva je širok i podaci treba da obuhvate građevinsku aktivnost u zemlji i inostranstvu. Statistika građevinarstva prikuplja podatke putem godišnjih istraživanja o građevinskim radovima, o potrošnji građevinskog i pogonskog materijala, o porušenoj zgradi sa stanovima i adaptaciji stambenog prostora, kao i o radovima u inostranstvu. Pored godišnjih istraživanja, u polugodišnjoj periodici prikupljaju se podaci o cenama stanova novogradnje, a tromesečno podaci o građevinskim radovima. Počev od 2006.godine, mesečno se prikupljaju podaci o građevinskim dozvolama (prijavi početka radova na osnovu odobrenja o izgradnji i o izdatim upotrebnim dozvolama). Za pomenuta istraživanja urađena su metodološka uputstva za njihovo sprovođenje. Uputstva sadrže sva neophodna metodološka objašnjenja, koja se odnose na cilj i predmet istraživanja, definicije, jedinice posmatranja, organizaciju i sprovođenje istraživanja, kao i na obradu podataka i publikovanje rezulata, i namenjena su učesnicima u sprovođenju istraživanja i korisnicima podataka. Metodološki materijali za većinu istraživanja su objavljeni u ediciji RZSS Metodologije i standardi, u sveskama br. 15, 21, 22, 23 i 24. Rezultati obrade podataka statistike građevinarstva objavljuju se u publikacijama RZS-a (Statistički godišnjak Srbije, Opštine u Srbiji, Mesečni statistički pregled, u saopštenjima i dr), kao i na zavodskom veb sajtu (www.stat.gov.rs).

Radi ilustracije rezultata statistike građevinarstva tabelarno je dat kratak prikaz nekih njenih podataka za period od 2001. do 2006. godine. Izvedeni radovi na građevinama prikazani su prema teritoriji na kojoj se građevine nalaze, a ne prema teritoriji sedišta izvođača radova. Iskazani su zajedno izvedeni radovi građevinskih i građevinsko-zanatskih preduzeća, radovi negrađevinskih preduzeća u svim sektorima svojine, kao i radovi na zgradama izvođeni u organizaciji individualnih vlasnika. Rezultati su razvrstani prema Klasifikaciji vrsta građevina (edicija RZSS Metodologije i standardi, sveska br. 15, Beograd, 2005) koja važi od 2003. (usklađivanje podataka iz prethodnih godina urađeno je prema njoj). Obuhvaćene su sve vrste radova (novogradnja, dogradnja, adaptacije, rekonstrukcije, velike popravke i održavanje).

Važna oblast statistike građevinarstva odnosi se na podatke o stambenom fondu koji se dobijaju na osnovu popisa. Podaci o stambenom fondu 31.3.1951. godine formirani su na bazi popisa stanova u gradovima 1949/50, popisa poljoprivrede januara 1951. i stambene izgradnje u gradskim naseljima u periodu od popisa do 31. marta 1951. Podaci o stambenom fondu 31. marta 1961. formirani su na bazi popisa poljoprivrednih gazdinstava sprovedenog maja 1960, popisa stanova sprovedenog aprila 1961, u naseljima pretežno gradskog karaktera, i popisa stambene izgradnje na selu sprovedenog u periodu od maja 1960. do aprila 1961. godine.Podaci o stambenom fondu 31.3.1971, 1981 i 1991. prikupljeni su u popisima stanovništva i stanova koji su tada sprovedeni. Poslednjim popisom stanovništva, domaćinstava i stanova (2002) dobijeni su podaci o stambenom fondu na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine, sa kaš-njenjem od jedne godine u odnosu na redovnu desetogodišnju dinamiku sprovođenja.

Stambenim fondom obuhvaćeni su stanovi u Republici Srbiji, a čine ga nastanjeni i prazni stanovi namenjeni za stalno stanovanje. U stambeni fond nisu uključeni stanovi koje se koriste povremeno za odmor i rekreaciju i za vreme sezonskih radova u poljoprivredi, zatim nastanjene poslovne prostorije, prostorije nastanjene iz nužde, kolektivni stanovi, kao i radničke barake privremenog karaktera.

Popisom stanova u gradskim naseljima 1949/50. godine obuhvaćeno je 346 gradskih naselja. Popisom iz 1961. i 71. godine u gradskim naseljima obuhvaćena su uža gradska područja koja su često sastavljena iz više naselja. U popisima 1981. i 91. godine primenjen je tzv. pravni kriterijum klasifikacije naselja prema tipu, kojim su gradska naselja utvrđivana na osnovu odluka nadležnih službi skupština opština. Na ovaj način u popisu 1981. određeno je 200, a u popisu 1991. godine 230 gradskih naselja. U popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2002. na teritoriji Republike Srbije određena su 204 gradska naselja. U popisima stanova u naseljima pretežno gradskog karaktera sprovedenih 1949/50. i 1961. godine, kao i u popisima 1971, 81, 91. i 2002. godine, primenjena je ista definicija stana:

1. Stanom je smatrana svaka građevinski povezana celina namenjena za stanovanje, koja se sastoji od jedne ili više soba, s odgovarajućim pomoćnim prostorijama (kuhinja, ostava, predsoblje, kupatilo, nužnik i sl.) ili bez pomoćnih prostorija, i ima jedan ili više posebnih ulaza. Stan koji su u vreme popisa koristila dva ili više domaćinstava, a koji nije bio građevinski prepravljen (adaptiran) u dva ili više posebnih stanova, popisan je kao jedan stan.

2. Popis stanovništva, domaćinstava, stanova i poljoprivrednih gazdinstava 1991. nije u potpunosti sproveden na Kosovu i Metohiji, u opštinama Bujanovac i Preševo, pa je za ova područja urađena procena. Pri izradi ovih procena korišćeni su podaci popisa 1981. i podaci godišnjih statističkih istraživanja o izgrađenim i porušenim stanovima na tim područjima.

3. Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2002. sproveden je na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine (pogledati tabelu dole).

Stambeni fond prema popisima1), Republika Srbija

 

Broj stanova P stanova (hilj. m²) Prosečna površina jednog stana, (m²) prosečna P stana na 1 lice (m²) Prosečan broj lica na 1 stan

31. 3. 1951.

1.450 6.3311 43,7 9,3 4,7

31. 3. 1961.

1.765 81.953 46,4 10,7 4,3

31. 3. 1971.

2.154 104.631 48,6 12,4 3,9

31. 3. 1981.

2.581 155.121 60,1 16,8 3,6

31. 3. 1991.

2.852 192.144 67,4 19,6 3,4

31. 3. 2002.

2.744 181.206 66,0 23,9 2,8

Građevinski radovi u inostranstvu1)

 

2001.2) 2002.2) 2003 2004 2005 2006

Vrednost ugovorenih radova,
hilj. din.

3319251 9782583 14833819 12744553 11836616 13316535

Vrednost izvedenih radova, hilj. din.

2283782 3955798 6401955 4818393 5040543 8335718

 

           

Vrednost izvedenih radova po zemljama, hilj. din.

           

Evropa

1563268 1422544 234222 171565 1326301 2822966

Bosna i Hercegovina (sa RS)

5740 - 213558 73946 34227 130658

Bugarska

- 21314 - - - -

Irska

- - - 376521 386538 176720

Italija

- - 6898 16636 36371 26871

Makedonija

13416 2761 4559 5997 - 3649

Nemačka

8400 - 199051 267030 322432 164723

Rumunija

- - - - - 7928

Ruska Federacija

1535712 1282194 1893982 918314 546333 1276692

Slovenija

- 22014 16177 - - 8146

Ukrajina

- - - 54400 - -

Francuska

- - 8000 - - -

Hrvatska

- - - - 400 2000

Crna Gora

- - - - - 1025579

Češka Republika

- 94261 - 2806 - -

 

           

Azija

188985 914473 464572 1543097 2438568 2471100

Irak

19565 - - - - -

Kazahstan

169420 700858 452885 277888 2245589 2471100

Uzbekistan

- 213615 11687 1265209 192979 -

 

           

Afrika

439429 596718 1824729 394243 769986 2384536

Alžir

- - - - - 427495

Etiopija

122700 91130 96676 - - -

Zimbabve

65086 - - - - -

Libijska Arapska Džamahirija

247323 300733 64158 - 40833 104857

Maroko

- - - - 420616 1453378

Nigerija

- 105130 1424675 86584 32786 246772

Tunis

4320 6106 200998 303083 - 59032

Uganda

- 93619 38222 4576 275751 93002

 

           

Severna Amerika

- - - - 18043 -

Dominikanska Republika

- - - - 18043 -

 

            

Južna Amerika

92100 1022063 1770429 1165403 487645 657116

Peru

92100 1022063 1770429 1165403 487645 657116

1) Vrednost radova preračunata je po kursu 1 USD (2001=63.1659 din; 2002=67,3639 din; 2003=58,6848 din; 2004=54,5851 din; 2005=57,9258 din; 2006=72,2189 din).

2) Podaci su prikupljani tromesečno.

Završene građevine novogradnje1) 2), Republika Srbija

 

             

Vrsta građevine

Jedinica mere 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

Zgrade

hilj. m² 1551 1726 2123 2331 2462 2548

Stambene zgrade

hilj. m² 1133 1146 1521 1733 1724 1779

Stambene zgrade s jednim stanom

hilj. m² 406 446 582 489 485 470

Stambene zgrade s dva ili više stanova

hilj. m² 726 699 939 1236 1229 1294

Zgrade za stanovanje zajednica

hilj. m² 1 1 - 8 9 15

Nestambene zgrade

hilj. m² 418 580 602 598 739 769

Hoteli i slične zgrade

hilj. m² 10 26 25 17 20 30

Poslovne zgrade

hilj. m² 31 32 63 78 178 146

Zgrade za trgovinu na veliko i malo

hilj. m² 54 113 141 105 194 177

Zgrade za saobraćaj i komunikaciju

hilj. m² 21 47 19 25 17 15

Industrijske zgrade i skladišta

hilj. m² 113 139 180 170 169 258

Zgrade za kulturno-umetničku delatnost i zabavu, obrazovanje, bolnice i ostale zgrade za zdravstvenu zaštitu

hilj. m² 37 40 4 108 71 50

Ostale stambene zgrade

hilj. m² 151 182 126 96 89 94

Ostale građevine

hilj. m²            

Autoputevi, putevi i ulice (za saobraćaj motornih vozila)

hilj. m 177 305 358 548 891 698

Železničke pruge

hilj. m trase 36 0 - 80 33 5

Cevovodi

hilj. m 161 14 134 221 669 328

Vodovodi

hilj. m 163 164 185 133 228 247

Parovofi i toplovodi

hilj. m 2 9 11 35 45 9

Kanalizaciona mreža

hilj. m 84 129 137 227 142 235

1) Završenom građevinom smatra se svaka građevina na kojoj su završeni svi predviđeni građevinski, zanatski i instalacioni radovi, tako da se može koristiti u svrhe za koje je namenjena. Obuhvaćene su građevine svih oblika svojine i razvrstane su prema Klasifikaciji vrsta građevina (edicija RZSS Metodologije i standardi, sveska br. 15, Beograd 2005) koja važi od 2003. godine

2) Bez izvođača sa Kosova i Metohije

Vrednost izvedenih radova1) 2), Republika Srbija hilj. dinara

 

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

 

 

 

 

 

 

 

Ukupno

33319802

57718997

70667534

98428944

123780999

157324232

Zgrade

19212893

32312526

38128995

51835995

68150929

78071632

Stambene zgrade

11837981

18730887

25575251

31729175

38793254

42482785

Nestambene zgrade

7374912

13581639

12553744

20106820

29357675

35588847

Ostale građevine

14106909

25406471

32538539

46592949

55630070

79252600

Saobraćajna infrastruktura

10278017

18721835

22447129

32975932

41889229

58541303

Cevovodi, komunikacioni i električni vodovi

3200022

5406129

8201045

10952746

11251437

16407936

Složene industrijske građevine

351675

433884

1367547

1838392

1808238

3004526

Ostale nepomenute građevine

277195

844623

522818

825879

681166

1298835

1) Vrednost građevinskih radova data je u tekućim cenama. Vrednost obuhvata sav ugrađeni materijal i utrošeni rad, bez obzira na to da li su taj rad i materijal plaćeni ili ne. U vrednost nisu uključeni troškovi nabavke zemljišta, projektovanja, nadzora i PDV-a. Podaci o vrednosti izvedenih radova odnose se na radove izvedene u izveštajnoj godini na završenim i nezavršenim građevinama.

2) Bez izvođača sa Kosova i Metohije.

Izgrađeni stanovi1), Republika Srbija

 

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

Završeni stanovi

 

 

 

 

 

 

Broj

10496

10713

13871

16388

16417

18162

Površina u m²

821761

838381

1123818

1224000

1242953

1308650

Broj nezavršenih stanova

37783

39809

36344

34516

32767

31287

Izgrađeni stanovi na 1000 stanovnika

1,1

1,1

1,9

2,2

2,2

2,5

1) Bez izvođača sa Kosova i Metohije.

Indeksi u građevinarstvu1) 2), Republika Srbija

 

2000/1999.

2001/2000.

2002/01.

2003/02.

2004/03.

2005/04.

2006/05.

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrednost izvedenih radova
– tekuće cene

 

 

 

 

 

 

 

Ukupno

232,3

134,5

173,2

122,4

139,3

125,8

127,1

Zgrade

228.0

114,9

168,2

118,0

135,9

131,5

114,6

Ostale građevine

241,8

175,3

180,1

128,1

143,2

119,4

142,5

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrednost izvedenih radova
– stalne cene

 

 

 

 

 

 

 

Ukupno

101,4

90,8

176,9

119,8

131,4

114.0

112,3

Zgrade

99,4

74,3

171,6

115,3

128,1

118,9

100.0

Ostale građevine

105,4

113,3

183,8

125,2

135.0

108.0

124,3

1) Indeksi vrednosti u stalnim cenama dobijaju se deljenjem indeksa u tekućim cenama odgovarajućim indeksima cena proizvođača elemenata i materijala za ugrađivanje u građevinarstvu.

2) Bez izvođača sa Kosova i Metohije.

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...
Darko 23.09.2019.
Teško da će neko južno od Save da se vraća ...
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...