U okviru međunarodnog istraživačkog poduhvata koji vode naučnici sa Tehničkog univerziteta u Gracu (TU Graz) i Univerziteta u Ljubljani, razvija se inovativni bioaktivni premaz za fasade zgrada - takozvane "žive tetovaže". Ova tehnologija ima potencijal da transformiše gradske zidove u funkcionalne površine koje ne samo da štite građevinske materijale već i doprinose borbi protiv zagađenja.
Različite vrste gljivica izolovane sa fasada u Izoli (Foto:Ana Gubenšek)
Cilj istraživačkog tima je da pomoću pažljivo odabranih mikroorganizama stvori površine koje će aktivno filtrirati zagađivače iz vazduha, apsorbovati ugljen-dioksid i čak popravljati površinska oštećenja bez potrebe za intervencijom.
Inicijativa je deo projekta pod nazivom "Arhibiomska tetovaža za otporne, brze i elastične gradove" (REMEDY), koji vodi dr Carole Planchette, vanredna profesorka na Institutu za mehaniku fluida i prenos toplote pri TU Graz.
Oglas
Ključni segment projekta je razvoj "živog mastila" sposobnog da integriše mikrobne zajednice direktno na građevinske površine od betona, metala, drveta i drugih uobičajenih materijala. Istraživački tim smatra da ovakvi premazi neće biti samo dekorativni, već i višefunkcionalni - osmišljeni da štite, pročišćavaju i regenerišu.
Identifikaciju pogodnih mikroorganizama predvodi dr Nina Gunde-Cimerman, mikrobiolog sa Univerziteta u Ljubljani. Njena istraživanja uključuju gljive i bakterije izolovane sa fasada zgrada u slovenačkom primorskom gradu Izola, koje su pokazale otpornost na ekstremne uslove i stabilnost u spoljnim sredinama.
Dr Planchette naglašava značaj ove tehnologije za budućnost urbanog planiranja, ističući da bi mikrobiološke zajednice na fasadama i krovovima mogle obavljati niz korisnih funkcija, bez zauzimanja dodatnog prostora.
Projekcija istraživača pokazuje da će se u narednih 25 godina na prostoru Evropske unije renovirati ili izgraditi čak 9,4 milijarde kvadratnih metara fasada i krovova - potencijalno pogodno tlo za primenu ove tehnologije.
Tim se suočava sa izazovom u domenu štampe, s obzirom na to da mikroorganizmi dostižu veličinu od nekoliko mikrometara, što je preveliko za standardne inkjet glave koje rade na nanometarskom nivou. Zbog toga je REMEDY udružio snage sa slovačkim proizvođačem inkjet opreme Qres Technologies i austrijskom kompanijom Tiger Coatings, kako bi prilagodili tehnologiju za štampanje živih mikroba.
U projektni tim uključen je i dr Anna Sandak, zamenica direktora InnoRenew CoE i koordinatorka projekta, koja je istakla da je ambicija REMEDY-ja da poveže mikrobiologiju, sintetičku biologiju i nauku o materijalima, razvijajući "žive materijale" koji će biti primenjivi u arhitektonskom dizajnu, uz korišćenje biotehnoloških metoda proizvodnje.
Ova inovacija, još u fazi istraživanja, nosi veliki potencijal da redefiniše pristup održivoj gradnji i otvori vrata potpuno novom vidu interakcije između arhitekture i životne sredine.
