U trenutku kada toplotne pumpe postaju sve popularniji izvor grejanja, naročito u Švajcarskoj gde ih koristi svaki peti objekat, najnovija istraživanja pokazuju da većina ovih uređaja ne funkcioniše na najefikasniji način. Istraživači sa ETH u Cirihu sproveli su najveće terensko ispitivanje do sada, analizirajući rad 1.023 toplotne pumpe u 10 evropskih zemalja, uključujući Nemačku, Francusku, Dansku, Veliku Britaniju i druge.
Ilustracija (Foto: Pexels)
Cilj istraživanja, objavljenog u časopisu Nature Communications, bio je da se uspostavi standardizovan sistem za poređenje performansi različitih jedinica, uprkos raznolikosti objekata u kojima su instalirane.
Prikupljeni podaci dolazili su isključivo od jednog proizvođača, ali naučnici pretpostavljaju da se nalazi mogu primeniti i na druge brendove, jer su algoritmi bazirani isključivo na fizičkim parametrima poput temperature protoka i potrošnje energije.
Oglas
Istraživanje je otkrilo velike razlike u efikasnosti: najlošije podešene jedinice bile su i do tri puta manje efikasne u odnosu na one najbolje podešene. Posebno je zabrinjavajuće što čak 17% toplotnih pumpi vazduh-voda nije ispunjavalo evropske standarde efikasnosti.
Kao jedan od glavnih uzroka ovog problema, istraživači su identifikovali nepravilno podešene grejne krive, kao i neadekvatnu veličinu uređaja - svaki deseti sistem bio je prevelik, dok je 1% bio previše mali.
Profesor Thorsten Staake iz ETH Zürich istakao je da, iako su bili svesni mogućih grešaka pri planiranju i konfiguraciji, ipak su iznenađeni obimom uticaja tih grešaka na realnu efikasnost.
U posebnoj studiji o toplotnim pumpama sprovedenoj 2023. godine u Švajcarskoj, uz podršku industrijskih partnera i državnih institucija, Tobias Brudermüller i njegov tim analizirali su potrošnju električne energije 410 domaćinstava sa pametnim brojilima.
Otkriveno je da je kod 41% grejna kriva bila postavljena previsoko, što je rezultiralo nepotrebno visokim temperaturnim skokovima. U 36% slučajeva, aktiviran je noćni režim snižene temperature, što je dovodilo do nepotrebnog hlađenja objekata noću i intenzivnog zagrevanja ujutro.
Kod 26% uređaja prag za uključivanje bio je suviše visok, zbog čega su radili duže nego što je bilo potrebno s obzirom na spoljnu temperaturu.
Brudermüller smatra da je standardizacija digitalnog nadzora toplotnih pumpi širom Evrope ključna za povećanje efikasnosti tokom celog životnog veka uređaja. Korišćenje pametnih brojila i senzora omogućava preciznu kontrolu rada sistema, čime se krajnjim korisnicima pružaju smernice za optimizaciju i smanjenje troškova.
Podaci u realnom vremenu omogućiće korisnicima da bolje razumeju rad svojih uređaja, poboljšaju zadovoljstvo i ubrzaju usvajanje ove tehnologije, što bi dodatno doprinelo ostvarivanju klimatskih ciljeva, ocenjuju stručnjaci.
