Istraživači sa MIT-a su otkrili način da beton, taj svakodnevni građevinski materijal, pretvore u nešto što bi moglo izgledati kao da je izašlo iz naučno-fantastičnog romana. Zamislite beton koji ne samo da pruža čvrstinu i stabilnost našim zgradama, već i skladišti energiju, dovoljno da napaja dom ili brzo puni električne automobile.
U betonu se formira mreža kanala (Foto: MIT)
Ovaj beton budućnosti nastaje kada se cement i crni ugljenik (carbon black) pomešaju s vodom. Rezultat? Beton koji se sam organizuje u superkondenzator za skladištenje energije. Ova tehnologija je korak napred u odnosu na prethodne ideje o korišćenju betona za skladištenje energije, jer ne zahteva postavljanje mrežastih elektroda u beton. Umesto toga, crni ugljenik formira svoje povezane strukture elektroda tokom procesa stvrdnjavanja.
Proces koristi reakciju vode i cementa, gde voda formira mrežu kanala u betonu kako počinje da se stvrdnjava, a crni ugljenik prirodno ulazi u te kanale. Veći kanali se granaju na manje i stvaraju ugljenične elektrode velike površine koje prožimaju beton.
Oglas
Ova tehnologija otvara vrata za brojne mogućnosti. Zamislite puteve koji se sami napajaju, zgrade koje generišu svoju energiju ili čak gradove koji koriste svoju infrastrukturu za skladištenje energije.
Tokom testiranja isečeni su parovi elektrodnih diskova i korišćeni za napajanje 3-voltne svetleće diode (Foto: MIT)
Ali, šta ova tehnologija znači na praktičnom nivou? Prosečna američka kuća od 185m2 izgrađena na standardnoj betonskoj ploči debljine 13cm koristi oko 24m3 betona. MIT tim tvrdi da blok betona sa crnim ugljenikom veličine 45m3 može da skladišti oko 10kWh električne energije što pokriva oko trećinu potrošnje energije prosečnog američkog doma, a može i da smanji račun za mrežnu energiju blizu nule u kombinaciji s pristojno velikim solarnim krovom. To ne bi dodalo gotovo nikakve troškove.
Ova tehnologija ne samo da ima potencijal da promeni način na koji gradimo i koristimo energiju, već i da smanji našu zavisnost od fosilnih goriva i poveća energetsku efikasnost. Ovo je samo početak, a budućnost betona izgleda svetlo.
Rad o istraživanju je objavljen u časopisu PNAS.
