Predloženim zakonom o legalizaciji, koji je u skupštinskoj proceduri, samo lokalne samouprave mogu da odlučuju o eventualnim popustima vezano za visinu naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Velikih pogodnosti oko potrebne dokumentacije i astronomskog popusta od 99 odsto, zbog kojih je na Ustavnom sudu i pala legalizacija, više neće biti. Ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić kaže da će legalizacija biti prilično skup proces, ali da je za vlasnike porodičnih kuća dovoljno da upišu svoja zdanja u katastar nepokretnosti i time se zaštite od rušenja.
- Legalizacija će biti obavezna za objekte namenjene tržištu i javne objekte – kaže Ilić. - I oni vlasnici porodičnih kuća, koji planiraju da prodaju svoj objekat moraće da plate legalizaciju. Ali oni koji žele da i dalje žive u svojim domovima dovoljno je samo da se upišu u katastar.
Oglas
Ilić je pozvao građane da podnesu prijavu ministarstvu, ako postoje oni koji u katastru neće da ih upišu, a doneli su regularne potvrde da su vlasnici. Zakon o upisu u katastar nepokretnosti daje pravo vlasniku da za taksu od oko 100 evra upiše kuću do 300 kvadrata, vikendicu do 200, poslovni prostor do 100 kvadrata bez naknadno izdate građevinske i upotrebne dozvole. Na takva zdanja može da se upisuje hipoteka, tvrdi Ilić.
Hipoteke
Samo ako Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita prihvati da garantuje za zajmove za koje se hipoteka upiše na nelegalno izgrađenim objektima, postoji mogućnost da se vlasnici takvih zdanja zaduže kod banaka. Bez tog osiguranja banke neće odobravati kredite za koje je garancija hipoteka na bespravno izgrađeni objekat upisan u katastar, bez naknadno izdate građevinske i upotrebne dozvole.
