U nedavno objavljenoj analizi Nacionalne asocijacije za lokalni ekonomski razvoj (NALED) tvrdi se da će budući zakon o legalizaciji usporiti proces rešavanja statusa objekata bez građevinske ili upotrebne dozvole, jer uvodi obavezu podnošenja dodatne dokumentacije, koju će trebati platiti, što će za građane i privredu predstavljati dodatni trošak. Reč je o dva nova dokumenta – projektu izvedenog objekta i dokazu o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta...
Međutim, otkako je donet propis koji je regulisao legalizaciju bespravno izgrađenih objekata, što su uslovi bili povoljniji za divlje graditelje, to je odaziv građana bio manji. Pomoćnica ministra građevine Aleksandra Damnjanović izjavila je da Srbija ima veliki problem s bespravnom izgradnjom još od šszdesetih godina prošlog veka. Ona kaže da otkako je 1997. donet prvi zakon, od tada imamo sve nove i nove propise sa sve liberalnijim uslovima, a sve je manji procenat rešenih zahteva: samo tri odsto objekata je legalizovano po zakonu iz 2003, a 15 odsto po onom iz 2009, iako je omogućavao popust za objekte do 100 kvadrata od čak 99 odsto. Zahtev za legalizaciju podnelo je oko 700.000 graditelja, od kojih oko 170.000 iz Vojvodine.
Oglas
Aleksandra Damnjanović kaže da će budući propis o legalizaciji biti finansijski nepovoljniji za one koji su zidali bez dozvole, jer će uslovi za sticanje tog prava biti isti kao i za građane koji u redovnom postupku ostvaruju to pravo. Međutim, to je i bio razlog zašto je Ustavni sud Srbije osporio odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na legalizaciju. Ocenjeno je da ne mogu biti u povoljnijem položaju oni koji su kršili zakon u odnosu na one koji su ga poštovali i na vreme platili sve prinadležnosti, pre nego što su počeli sa zidanjem...
