Pre nešto više od dva meseca stupila je na snagu odluka Ustavnog suda kojom je 15 članova Zakona o planiranju i izgradnji proglašeno protivustavnim, pa je na osnovu toga Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove privremeno obustavila rešavanje podnetih zahteva za legalizaciju. Kako kažu u ovoj Upravi, novi zakon bi trebao da utvrdi način na koji će se i do sada podneti zahtevi rešavati, pa onima koji su već ušli u postupak legalizacije jedino preostaje da sačekaju donošenje novog zakona kojim se definiše ova oblast, dok sve detaljnije informacije mogu da dobiju u Upravi za urbanizam od 10 do 13 časova.
Ipak, na snazi je Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, te gradska uprava, u saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom i katastrom (RGZK) i dalje obavlja poslove u skladu s ovim zakonom. Oni koji do sada nisu podneli zahtev za legalizaciju, mogu da podnesu zahtev Zavodu i katastru za upis svojinskih prava na nelegalnom objektu. Ipak, kako taj postupak vodi republička ustanova, iz Gradske uprave upućuju građane da se obrate RGZK za više informacija.
Oglas
Po Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2009. godine gradskoj upravi podneto je do krajnjeg roka za prijavu, odnosno 11. marta 2010. godine, 27.293 zahteva za legalizaciju. Kako to nije bio prvi zakon koji je omogućavao legalizaciju, vlasnici nelegalnih objekata koji su podneli zahteve za legalizaciju od 13. maja 2003. godine do 26. oktobra 2006. godine, a nisu završili ceo postupak, mogli su da podnesu nove prijave u skladu sa novim zakonom, ili su im se stare prijave automatski smatrale kao važeće. Kako je takvih prijava bilo 10.256, ukupan broj zahteva za legalizaciju u Novom Sadu iznosi čak 37.549, od kojih je do 6. juna ove godine rešeno 5.536 od kojih 3.695 pozitivno.
Kako sva rešenja, odnosno zaključci, idu Upravi za inspekcijske poslove, obratili smo se i ovoj gradskoj službi za podatke o tome koliko je podneto prijava od 2003. godine (kada je donet prvi zakon koji uređuje legalizaciju) do sada, kao i o tome ko prijavljuje nelaglnu gradnju i da li je uopšte ima i dalje u Novom Sadu. Tako, po podacima inspekcije, u kojima nema perioda pre 2009. godine, podneto je 56 prijava zbog nelegalne gradnje. U preko 70 procenata, nelegalnu gradnju prijavljivali su građani, ovim iskazavši visoku građansku svest, ili pak komšijsku surevnjivost. Visina kazni i broj presuda nije u nadležnosti inspekcije, tako da statistika, koja bi trebalo da pokaže da li se zločin, odnosno bespravna gradnja, isplati, nije dostupna, pošto je u rukama Opštinskog javnog tužilaštva. Iz inspekcije navode da u gradu trenutno ima sedam velikih objekata koji se grade, a da nemaju potrebnu dokumentaciju, sve ih obrađuje građevinska inspekcija a do sada su podnete četiri prijave nadležnom tužilaštvu. Što se same brzine procesa tiče, u upravi za urbanizam kažu da ona najviše zavisi od samih građana i njihove ažurnosti u pribavljanju i dostavljanju neophodne dokumentacije. Tu je i pitanje materijalnih mogućnosti građana da plate sve potrebne naknade, a dodatni otežavajući faktor jeste i veliki broj predmeta, a nedovoljan broj ljudi koji ih obrađuju, pa su pojedini službenici zaduženi i sa 2.000 predmeta.
Procena prihoda nemoguća misija
Teško je, kažu u Zavodu za izgradnju grada, zapravo praktično nemoguće, čak i grubo proceniti koliko bi Novi Sad prihodovao od naknade za legalizaciju. U ZIG-u kažu da cena zavisi od gradske zone, namene nelegalnog objekta, tipa objekta i sličnih faktora koji onemogućavaju iole validnu procenu.
