Studija izvodljivosti za plovni kanal "Morava" privodi se kraju. Urađeno je 95 odsto posla i uskoro bi kineski partner trebalo da nam dostavi taj dokument. Na osnovu studije izvodljivosti biće doneta odluka hoće li Srbija ući u izgradnju kanala. Dosadašnji rezultati, koji se tiču mogućnosti realizacije, ohrabrujući su. Koncept prostornog plana posebne namene ovog infrastrukturnog projekta je završen. Prostorne planove za kanal Dunav-Morava-Vardar rade i Makedonija i Grčka. Srbija nema novac za ovaj najveći razvojni projekat, niti kreditima može da reši problem, ali je koncesija idealno rešenje.
Ovako je u sredu Milan Bačević, ministar prostornog planiranja, u Skupštini Srbije na javnom slušanju o projektu Dunav-Morava-Vardar, odgovorio na prozivke predstavnika opozicije, koji ističu da za realizaciju ovog projekta nedostaje ne samo novac (od 10 do 15 milijardi evra) već i voda i da bi održavanje ovog kanala godišnje koštalo oko 500 miliona evra. Svi se slažu, međutim, da ukoliko Srbija nađe investitora, odnosno koncesionara, treba ući u realizaciju projekta.
- Ne može niko da nas uveri da je ovo loš projekat – kaže Bačević. - Ovim projektom, do sada, nisam nijednim centom zadužio Srbiju niti ću je zadužiti. Ovo nije samo plovni kanal već ćemo čuvati od poplava 80.000 hektara najplodnijih poljoprivrednih površina uz Moravu, izgraditi najmanje pet hidroelektrana za proizvodnju struje, stvariti uslove za razvoj turizma, zaustaviti proces odumiranje sela u moravskom slivu, urediti obale... Koliko će nas kanal koštati zavisi šta od nabrojanih stvari želimo da realizujemo.
Kanal u brojkama
Procenjena dužina plovnog kanala Dunav-Morava-Vardar je oko 650 kilometara. Predviđeno je 58 prevodnica i pet liftova za brodove. Da bi kanal imao međunarodni karakter potrebno je da prima brodove dužine od 95 do 110 metara, širine 11,5 metra, gaz 2,5 do 4,5 metara i nosivosti oko 6.000 tona. Maksimalan kapacitet kanala bio bi oko 120.000 tona robe dnevno.
