U opštini Surčin otvorena prva „štedljiva“ solarna hala za fiskulturu

09.02.2011. | Miljana Leskovac |

Solarna fiskulturna hala inženjera Milenka Milinkovića, koja se greje na sunčevu energiju, ima klimu kao na Zlatiboru i otporna je na zemljotrese i olujne vetrove, otvorena je juče u dvorištu OŠ “Branko Radičević” u naselju Boljevci u opštini Surčin.

Osnovci iz sela Boljevci kod Surčina oduševljeni novom fiskulturnom salom

Otvaranju prvog solarnog objekta u Beogradu prisustvovali su gradonačelnik Dragan Đilas, predsednik opštine Surčin Vojislav Janošević i zamenik sekretara za obrazovanje Dragica Moro.

- Ovaj projekat predstavlja dobar primer efikasnog korišćenja energije, na koji treba da se ugledaju svi ostali. Omogućiće deci da se u ekološkom, zdravom okruženju koji pruža ova hala, igraju i druže. Inače, žitelji naselja Boljevci već su doprineli pozitivnijoj slici Beograda i Srbije kada su nedavno prihvatili nekoliko raseljenih romskih porodica - kaže Đilas.
 
Jedinstvena solarna hala veličine 800 kvadrata izgrađena je za svega pet meseci a njena izgradnja koštala je 360.000 evra, što je, kako kažu u opštini Surčin, duplo brže i jeftinije nego izgradnja uobičajenih školskih sala.

Slika - Inženjer Milenko Milinković objašnjava projekat

- Zahvaljujući efikasnom korišćenju energije, za opsluživanje ove sale potrebno je samo sedam kilovata struje, što bitno smanjuje godišnji trošak za njeno održavanje.

Potrebne su i fiskulturne sale u Bečmenu, kao i u Dobanovcima gde ćemo u drugoj polovini godine početi izgradnju fiskulturne sale koja bi trebalo da bude zasnovana na istom principu - ističe predsednik opštine Surčin Vojislav Janošević.

Autor projekta i veliki ljubitelj solarne energije, inženjer Milenko Milinković, objasnio je da zbog manjeg utroška energije hala nije uobičajenog kockastog oblika već lučnog. Time je utrošeno manje cementa i čelika.

- Zbog lučnog oblika hala je stabilna i otporna na zemljotrese, pa čak i jake olujne vetrove. Sala obezbeđuje i maksimalni nivo energetske efikasnosti, a projekat ovakve gradnje uvršten je među prvih deset projekata održivog razvoja u Evropi - ističe Milinković.

Umesto 180 do 200 kilovat sati, koliko troše standardni objekti u Srbiji, ova hala troši svega 35 kilovat sati po metru kvadratnom na godišnjem nivou. Ipak, može se reći da je od uštede struje bitnije to što solarna hala čuva zdravlje njenih posetilaca.

Inženjer Milinković u razgovoru sa gradonačelnikom Draganom Đilasom

- Sistem za jonizaciju i cirkulaciju vazduha omogućuje da se vazduh obnavlja na svakih 60 minuta, tako da je u hali uvek provetreno i sveže. Temperatura pri vrhu gotovo je identična temperaturi na podu hale, a vlaga koja je leti u vazduhu uvek visoka i iznosi oko 15 grama po kubnom metru, ovde je optimalna i iznosi od 7 do 8 grama po kubnom metru - objašnjava Milinković.

Solarna hala greje se pomoću geotermalne toplotne pumpe koja od toplote vode iz bunara u dvorištu škole “oduzima” osam stepeni celzijusovih i potom vraća vodu u drugi bunar.

Voda tako kruži i sve vreme služi za zagrevanje objekta. Za zagrevanje vode koristi se sunčeva energija, odnosno sunčevi kolektori instalirani na površini hale. Iako zvuči kao deo naučno fantastičnog scenarija, ova hala juče je i zvanično postala deo stvarnosti u Boljevcima. 

Karakteristike solarne fiskulturne sale

  • Zbog manjeg utroška energije, hala nije kockastog oblika već lučnog, pa je površina 20 odsto manja nego što bi bila kod kockastog oblika. Prozori su manji od uobičajenih a pružaju potpuno isto osvetljenje.
  • Postoji sistem u kojem su integrisane klimatizacija, grejanje i ventilacija. Vazduhu koji dolazi spolja dodaje se toplota vazduha iznutra. Vazduh se menja na svakih 60 minuta pa je hala stalno provetrena i sveža.
  • Grejanje se vrši preko toplotne pumpe koja crpi toplotu vode iz zemlje na dubini od 20 metara. Voda ulazi iz bunara, zadržava se njena energija odnosno toplota i voda se ponovo vraća u zemlju.
  • Cevi su spojene sa solarnim bojlerom i kolektorima. Kolektori koji su instalirani na površini hale sakupljaju sunčevu toplotu, koja se potom koristi za zagrevanje vode.
  • Na ovom mestu se ukršta ulazni i izlazni vazduh. Izlazni, iskorišćeni vazduh predaje svoju toplotu ulaznom, odnosno onom od spolja, pa tek posle toga izlazi napolje.
  • Temperatura pri vrhu i podu hale je gotovo identična, a vlažnost koja je leti u Beogradu visoka i iznosi čak 15 grama po kubnom metru, ovde je optimalna i iznosi od 7 do 8 grama po kubnom metru.

 

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
DARKO 20.09.2021.
Najlakše se legalizacija rešava tako što se...
Nenad 14.09.2021.
Lepo što država pomaže, jedino treba videti...
BISERKA 13.09.2021.
Drago mi je sto se radi u unapredjenju ener...
Milena-srecica 31.08.2021.
Oduševljena sam ovom ponudom za zamenu stol...
Bata 24.08.2021.
Na koji će način da se realizuje način prel...